Početak > Porodica > Dan kada je i pop plakao

Dan kada je i pop plakao

12. decembra 2009. Ostavite komentar Go to comments

Pisao sam pre nekog vremena o tragediji u mom komšiluku, gde je otac oduzeo sebi život kad mu je sin poginuo na motorciklu ( Videti ovde ). Sada se opet dogodila porodična tragedija, ali potpuno suprotna. Možete pomisliti gde ja to živim kad se non-stop dešavaju ovakve stvari, ali verujem da ih ima u celoj Srbiji.

Majka mu je umrla kad je imao 19 godina. Tek je završio srednju školu i počeo da se momči, spremajući se za život. Otišao je da odsluži vojni rok, a kad se vratio kroz 15 meseci, zatekao je svoga oca u vrlo lošem psihičkom stanju. Zbog prerane smrti supruge; zbog njegove loše naravi kad su ga napustili i ono malo prijatelja i rođaka; zbog sina jedinca koji nije bio kraj njega kad mu je bilo „najteže“ – njegov otac se odao alkoholu. Bio je po ceo dan pijan, u svojoj sobi, sam pored televizora, sa gomilom opušaka pored sebe. Pokušao je da urazumi oca, ali izbila je svađa i otac ga je izbacio iz kuće.

Našao je malu sobicu na drugom kraju grada, radio je svakojakve poslove da bi se prehranio i platio stanarinu, praktično nije imao vremena za život i zabavu. Štedeo je svaki dinar, naučio je da bude čvrst a u isto vreme i popustljiv, naučio je da život nije samo radost, već i tuga. Uskoro mu je krenulo na bolje. Našao je dobro plaćen i perspektivan posao, gde se brzo uklopio i još brže napredovao. Kao dobrog radnika kompanija ga je poslala u Rusiju na teren gde je proveo dve godine. Tamo je upoznao svoju buduću ženu sa kojom se vratio u Beograd. Kupio je stan u Borči i uskoro dobio dva sina. Postao je i rukovodilac u firmi. Voleo je život, svirao je tamburicu i bio omiljen u društvu.

Ipak sve vreme se raspitivao za svoga oca, i nije mi bilo milo što čuje da ovaj sve više i više propada. Oca su mu izbacili sa posla i živeo je od milostinje komšiluka i neke bedne socijalne pomoći i narodnih kuhinja. Ljudski otpad. To ga je tištilo, pa je jednog dana otišao da poseti svoga oca. Ono što je tamo zatekao je bilo poražavajuće. Kuća se prosto raspadala. Ona ista kuća u kojoj je odrastao i proveo svoje detinjstvo sada je bila ruševina. Smrad se širio po kući, prljav veš i otpaci, čikovi i prazne boce. Stari ga nije ni pogledao, još je bio ljut što ga je sin „napustio“.

Znao je šta je život i da ne vredi jadikovati. Zasukao je rukave i prionuo da koliko toliko sredi stanje svoga oca. Platio je račune, okrečio i sredio kuću, nabavio hranu i odeću za oca. Ali ovaj je i dalje pio i samo odmahivao rukom gunđajući.

Znao je da je ovakvo stanje neodrživo. Nije mogao da bude uz oca 24 sata dnevno. I on je imao porodicu, dva sina, dva naslednika kojima se ponosio. Hteo je da njegov otac dođe kod njega u stan da živi, imalo je mesta, a imao bi i bolju negu.

– Hajde, tata, da dođeš kod mene da živiš a kuću možemo da izdamo ili prodamo,- rekao je ocu jedne večeri. Matori se samo namrštio i ništa nije odgovorio. Ispratio je pogledom sina koji je malo prilegao da se odmori, jer se upravo vratio s posla.

„Da ja dođem kod njega, da živim sa onom ruskom kobilom, da me ponižavaju i maltretiraju. To bi ti sine hteo. Da si me voleo ti bi bio uz mene, nikada me ne bi ni ostavio. Đubre pokvareno. Zinulo ti dupe za kuću, hoćeš da me se rešiš da prodaš kuću koju sam ja krvavo zaradio. Da sa onom ruskim đubretom popijete i pojedete moje pare. To bi hteo. Prevrtljivče. Gade…“ Nije ni primetio da je uzeo veliki kuhinjski nož sa stola i krenuo u sobu gde mu sin spava.

Kažu da je na sahrani čak i pop zaplakao u svojoj propovedi. Na njegov poslednji put su ga ispratile suze sinova, žene i mnoštva sveta.

I zvuci tamburice koju je toliko voleo da svira sa svojim pajtašima.

Advertisements
  1. 13. decembra 2009. u 01:42

    Rasplaka se i ja , zaista tuzno…… 😦

    • als011
      13. decembra 2009. u 12:05

      Život piše romane…
      Dve priče o dva oca. Jedan je sebi oduzeo život zbog tragedije sina; drugi je sinu oduzeo život zbog svoje tragedije.
      Obe priče su 100% istinite, samo je pitanje da li sam ja umeo da ih napišem kako treba!
      I obe su se dogodile u mom komšiluku. Šta sve ima a da mi i ne znamo 😦

  2. 13. decembra 2009. u 12:42

    Mozda je i bolje da ne znamo sve, iskereno!

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: