Početak > Moja razmišljanja, Porodica > Dobri pastuvi

Dobri pastuvi

27. novembra 2009. Ostavite komentar Go to comments

Slušam pre neki dan radio emisiju posvećenu svadbama i običajima, i jedan rezignirani mladi čovek se javlja i komentariše da kad se njegova sestra udavala, on je morao da je „prodaje“. Kaže, -Pa nije moja sestra krava da je prodajem; a voditelj mu objašnjava da je to simbolični običaj koji daje draž današnjem sumornom i bez identiteta društvu. Ovo me je potaklo da malo razmislim o ulozi muškarca i žene u braku, i o nekim, retkim (ovo podvlačim da me dame ne bi pogrešno razumele) pojavama u srpskom kvazi-potrošačkom društvu. Nekada je žena zaista bila tretirana kao „roba“, nešto što je trebalo da rodi, da služi u kući, da gleda muževljeve stare roditelje, gde joj se gledala veličina karlice da li može da iznese trdnoću itd. Setimo se filma Petrijin Venac, pa čak i Vruć Vetar gde stari tatko objašnjava sinu da mu je „pronašao“ ženu za ženidbu.

Mislim da se vremena dijametralno menjaju i sada prelazimo u drugu krajnost. Navešću nekoliko istinitih priča, gde ću izmeniti imena naravno.

– – –

Radili su u istoj firmi. Ona je imala 33 a on 24 godine. Bio je jedan od onih mladih markantnih muškaraca, visok 195, crnomanjast, elokventan, pravi frajer. Ona prosečna, jedinica, iz stabilne porodice. Zagledala se u njega, uspostavila kontakt, poveli se razgovori, druženja i za nekih godinu dana sve se krunisalo brakom. Zli jezici su govorili, „Budala, gde nađe matoru devojku da oženi“, ali on je bio zaljubljen i u njoj je video biće koje voli.
Prešli su da žive kod nje. Imala je stan, imala je auto, imala je vikendicu, imala je posao, a sada ima i lepog muža. Bila je srećna. Rodio im se sin, a posle godinu dana i kćerka. Prelepa mala dečica. Ali, uskoro joj umre majka, a posle tri meseca i otac, kojega je kao jedinica obožavala. Tužno je bilo, ali ostala su joj deca i muž. I tada je videla da ima sve što jednoj samostalnoj osobi treba, ali bila je slobodna 33 godina, a sada se osećala sputanom. Jedno veče je izbila svađa među njima i ona ga je jednostavno izbacila iz kuće. Nije mogao da joj kaže, tipično za ove krajeve, „ja sam muško u ovoj kući, ja sam gazda“, jer ni kuća, niti bilo šta nije bilo njegovo, a i žena je bila finansijski samostalna. Vratio se kod svoje majke, usledio je razvod, deca su pripala njoj a uskoro je počela da dobija i alimentaciju.
Da li je to ustvari i bio njen prikriveni prvobitni cilj. Imala je sve, ali nije imala decu. Uspela je da dobije decu sa najprivlačnijim momkom iz njene okoline, i još dobija novac od njega. Njoj je ostala sloboda i mogućnost da nesmetano upoznaje nove prijatelje.

– –

Olga nikada nije upoznala svoga oca. Umro je kad je ona imala 6 meseci. Nije ni čudo što je, kao jedino dete svoje majke, bila mažena i pažena, kako se to obično kaže. Završila je fakultet i zaposlila se u prestižnoj firmi. Bila je lepa, meta mnogih momaka, bilo je i bračnih ponuda. U svojoj 25 se zaljubila u finog momka, nisu hteli da se „registuju u opšitini“ dok on ne završi postdiplomske, ali su imali intimne odnose. Ona se čak nije ni štitila, želela je dete, želela je tog čoveka kraj sebe, želela je da bude majka. Ali prolazili su meseci, pa i godina, momak je dobio diplomu ali deteta nikako na putu. Otišla je krišom kod doktora.  Rezultat je bio poražavajući, nije mogla da ima dece. Uskoro su se Olga i njen dečko razišli. Ona je živela sa majkom, vredno je radila u svojoj firmi i godine su stizale jednu drugu. I dalje je bila lepa, komunikativna i sviđala se muškarcima. Ona kao da se svetila njima zbog svoje nemoći da dobije dete, menjala je patnere kad god joj se prohtelo. Nekada po mesec dana nije imala seks, a nekada i sa po nekoliko njih u jednoj nedelji.
Ubrzo negde posle Olginog 37-mog rođendana, primetila je kod sebe nešto neobično. Izostala je menstruacija, počele su promene u ponašanju i pregled kod ginekologa je potvrdio da je Olga trudna već treći mesec. Paradoksalno, otac je bio Dimitrije, Dima, Rus kojega je upoznala na letovanju u Budvi, dečko od nekih 22 godine. Uvek se kasnije smejala; -Eto kraj toliko naših domaćih mene je oplodio jedan Rus. Da koristila je baš te reči. Ostala je da živi sa svojom majkom i Olga i njena majka su srećne sa svojom malom novorođenom devojčicom. A Dima. Ponudio je Olgi brak, ali ga je ona odbila, odbila je i svaku pomoć u novcu, odbila je i da razmeni kontakt sa njim i više nikada nije ništa čuo za Olgu. Mlad je, Možda kad napuni neke godine i potraži svoje dete ali za sada svi žive vrlo zadovoljno.

– –

U stanu preko puta mene je živela jedna dosta imućna porodica. Otac je bio srčani bolesnik, ali majka je radila u kabinetu jednog od naših ministara pa nije bilo problema da mu se uradi baj-pas preko reda i preko veze. Bila je tu i kćerka, jedinica, uvek malo problematična, ali lepa i atraktivna. Zvaću je Dragana. Draganinoj majci nije bilo teško da svoju kćer ubaci na kasting za posao u jednoj od naših televizija, gde je naravno prošla zahvaljujući maminim vezama i postala voditeljka. Dragani se ovo vrlo dopalo, bez škole eto uspela je da bude u žiži javnosti i skoro svako veće na TV ekranima. Putovanja, druženja, sastanci, sve je to spadalo u Draganinu radnu obavezu.
Njen otac je često znao da joj prebacuje da joj život prolazi, on će umreti a neće ni unuka videti. Dragana je volela svog oca i rešila da nešto uradi po tom pitanju. Jedno jutro sam se silno iznenadio kada sam sreo u hodniku jednog vrlo poznatog pevača kako izlazi iz Draganinog stana. Inaće njoj su retko dolazili gosti u posetu, češće je ona bila ta koja je išla u provod. Posle nekoliko dana iz Draganing stana je izašao jedan mlad novinar i žurno sišao niz stepenice. Verovatno je kasnio na posao. Skoro dva meseca sam viđao mnoga poznata lica našeg javnog života u mojoj zgradi i svi su oni bili posetioci kod Dragane.  I kako je sve počelo, tako se i završilo. Odjedanput poseta više nije bilo i Draganin život se vratio u prethodni ritam.
Kroz neko vreme Dragana se porodila, rodila je blizance, kakve radosti za njenog bolesnog oca, kakve radosti i za njenu majku. Dragana je odgoj svoje dece prepustila njima, a ona nastavila da gradi svoju karijeru. Otac je nedavno umro, baka već odavno ne radi u ministarstvu već se posvetila svojim unucima, a Dragana je najzad uspela da koriguje grudi kod plastičog hirurga kako je želela. I dalje je zvezda naših TV ekrana. Otac se i ne zna ko je, ali to nije važno nikome u ovoj priči.

– –

Ovo je samo nekoliko priča iz mog kraja, u stilu Sex & Beograd. Izgleda da nije baš preporučljivo biti visok, mlad, plav, muževan… uvek će te naći neko da poslužiš kao priplodni pastuv.

.

.

A možda sam ja samo malo ljubomoran. 🙂

Pozdrav od malog, debelog, ćelavog matorca.

Advertisements
  1. 28. novembra 2009. u 03:09

    Kako god bilo, deca nisu greska. Sve je neko radio zbog nekoga, necega, a u stvari zbog sebe..neka decica budu ziva i zdrava, a teorija, mozda je i istinita iz ugla jednog muskraca, ne znam…kada bih cula i drugu stranu…mada zene su cudo cudnovato 🙂

    • als011
      28. novembra 2009. u 13:42

      Život piše romane.
      Ima jedna curica koja otresito poručuje „Neću ja njemu da perem noge!“, na svom blogu ( http://wp.me/pfZeG-fz ) i ljutito baca drvlje i kamenje na neke muškarce. Mislim da bi joj lakše bilo da kaže šta hoće. Ako želi karijeru, tada treba da nađe partnera koji će joj pomagati u tome (Marija & Pjer Kiri), ako želi gomilu dece isto tako, ako želi običan život druženja sa drugima i letovanje i zimovanje, neka traži partnera koji teži tome isto. Nažalost muškarci danas nemaju pojma o čemu se ovde radi. Oni su još uvek „ratnici i lovci“, i kad vide da žene razmišljaju svojom glavom, da nije više 19 vek, tada puknu i hvataju na snagu. Žene, samo napred; muškarci – edukujte se, nije žena vlasništvo ni neka stvar. Nažalost, ili na sreću, sve to poremeti jedna stvar, a to je zaljubljenost, kad svi razlozi padaju u vodu i uzimamo za partnera baš osobu koja ima druge ciljeve u životu. Kad zaljubljenost prođe, i jedan i drugi se osete prevarenim, pa se razvode, ili što je gore, deca rastu u neskladnoj porodici.
      Žene su prilagodljivije od muškaraca i brže se uklapaju u društeven promene. Današnja žena ako želi karijeru, jednostavno nema vremena da ima decu. Tako žene su rastrzane između „obeveze“ da rađaju, želje da imaju decu i karijere. Tu su babe i dede da pričuvaju tu decu dok žena gradi karijeru. Muž je višak. Da je rasprostranjena veštačka oplodnja žena koje su singl (nisu u braku), tada bi izbor bio lakši i ne bi zahtevao toliko vremena oko biranja pravog „oca“ svog deteta.
      Na zapadu filmske i muzičke zvezde, koje ne žive sa roditeljima jer to tamo nije normalno, usvajaju decu iz Angole i Rumunije, jer seks imaju sa kim žele, a majčinstvo ostvaruju na taj način.
      Nemam ništa protiv takvog ponašanja iz mojih istinitih priča. Ako je njima dobro i meni je dobro. Samo mi smeta ako žena već izabere takav način života, da ne jadikuje posle kako je ona samohrana majka i traži sve pogodnosti društva po tom pitanju.
      Pozdrav Zelena, život je lep i kratak, ne treba ga traćiti na dogme i pravila. Svaki čovek je univerzum koji čeka da se otkrije. Svaki grad je lavirint koji traži da se nađe put kroz njega. Svaki život je jedinstven, i samim tim i lep. 🙂

  2. 28. novembra 2009. u 03:10

    E, mnogo ti lepe pricice bre!!!

  3. 28. novembra 2009. u 03:10

    Mislim, odlicno su napisane, zivotne bas!

  4. veshtichanstvena
    30. novembra 2009. u 13:34

    Sta ima lepse na svetu od toga da Zena pored sebe ima Muskarca i obrnuto?
    Muskarci i Zene…Toliko nesavrsenosti,ali zajedno cine najsavrseniji spoj na planeti Zemlji )))))))))))

    • als011
      30. novembra 2009. u 21:01

      Eh, tako se slažem sa tobom.
      Ali vremena se menjaju. Nekada je bio jeres ostaviti roditelje i otići iz doma (za sinove) a danas je to normalno. Nekada je bilo lepo kad porodica ima mnogo dece, a danas je prihvaćeno jedno. Danas postaje normalno i istopolni parovi, swingeri, blind dates i drugo. Mnogo ljudi su ceo život single. Ako je njima dobro i meni je.
      Inače i Zelena je pisala o svojoj drugarici koja traži partnere preko Interneta.
      Citat:
      “ Ali nisam sa njima bila zbog njihove duse nego zbog toga sto su sarmantni, privlacni, svaka bora dobro stoji i na pravom mestu, ocuvani, sexi… jednom recju zreli… Nisam ja tip zene koji se krese sa dusom muskarca … duhovne jebacine mi nisu jaca strana. I , ono sto je jako bitno, ja sam bila inicijator druzenja, ja sam birala njih, a ne oni mene… Ne mislim da je jadno i pateticno sto muskarce nalazim na sajtu… zabavno je, intrigantno, misticno… Tacno je da nemam vremena da izlazim tako da je svaki moj izlazak s razlogom i ciljem ali zato uvek lep, nepredvidiv i uspesan. Hvala Bogu, jos uvek imam osecaj za dobre muskarce.“
      http://wp.me/phhuA-db

  5. 1. decembra 2009. u 02:01

    Samo da kazem da si citirao komentar drugarice o kojoj sam pisala post, to je njen stav i misljenje.
    A to sto je „danas“ razumem ali ne prihvatam, i se drzim one svoje sintagme-Zivi i pusti druge da zive-tako da, kako je kome lepo neka zivi, samo da ne ugrozava druge.

    • als011
      1. decembra 2009. u 20:24

      Da naravno. Hvala što si me dopunila.

  6. Plava Baklava
    20. maja 2010. u 11:43

    Da, ima tih prica puno. Jednu stvar ipak zameram: svesno promisljeno namensko lisavanje deteta jednog roditelja. Nije fer prema deci, nemamo pravo na to. Razumem ja potrebu za roditeljstvom, sama sam osetila na svojoj kozi. Ali, imala sam jasnu postavku u glavi: ili kompletna porodica ili cu usvojiti dete sama. Znala sam da to nije lak put, ali do pravih stvari se tesko stize, zar ne 🙂

    S druge strane, jakim zenama je extra tesko da nadju partnera. Pisala sam neki dan o tome. Nije da ne bi htela (bar vecina njih). Izvesnost raspada veze ili razvoda je tolika da neke prosto rese da izbegnu tu komplikaciju.

    Medjutim, osim uobicajenih moralnih aspekata, postoji jos jedan koji preskacu: taj N/N otac mozda ima ili ce imati jos dece, zeljeno, svesno. Mozda u istom gradu (tu profitira ona sto je srela nekog ruskog Dimitrija 🙂 ). I mozda se ta deca jednom sretnu, zavole, jer krv nije voda, ima tu neka tajna veza. Nece ni znati da se ljube s bratom/sestrom. To ej apsekat koji je mene jako plasio i kod vestacke oplodnje koriscenje sperme/jajne celije od donora. Da, znam, reci ce neko da je verovatnoca da se takva deca sretnu xy milipromila, ali postoji, a zivot pise romane, i nemaju svi happy end 😦

    • Alex
      20. maja 2010. u 12:16

      Opet kažem, ako je njima dobro i meni je dobro. Ako se ne krši sa zakonom, kako možemo da osuđejemo. 😕
      A da se brat i sestra zaljube – pa to je vrlo lako moguće, naročito u malom mestu. A život naravno piše romane koje ni jedan pisac ne ume da smisli tako dobro kao što život to ume. 🙂

  7. Plava Baklava
    20. maja 2010. u 12:25

    Nije stvar osudjivanja, nego jedne jednostavne istine: odgovornosti prema detetu. Da li bi to deca izabrala?

    • Alex
      20. maja 2010. u 12:43

      Pa znam. Ali kao što sam rekao u komentarima o Zlu, da su ljudska bića napustila instikt i krenula u svesno, tako i podizanje dece više nije instiktivna već svesna radnja. A sada vidimo da biti roditelj je nešto najteže na svetu, a niko ne priprema ljude za roditeljstvo, i niko ne eguliše tu oblast. Sve je prepušteno slobodi pojedinca (što je i dobro), a tada taj pojedinac prosto shvati da nije dorastao tako jednom teškom zadatku. Iz tog straha se i stvaraju „samohrani“ ili baba-devojke i deda-momci.

  8. Plava Baklava
    20. maja 2010. u 14:40

    Uh, to je mnogo pojednostavljano. Osim toga, ne shvata bas toliko ljudi roditeljstvo kao toliko tezak zadatak. Vecina jos uvek je u tome onako, intuitivno i po inerciji.

    Vidis meni bi bila sasvim bliska ideja dogovoriti se lepo s nekim da rodi njegovo dete, pa sad kako mu se hoce sto se tice ucesca u detetovom zivotu.
    U stvari, polazna tacka u mojim razmisljanjima je dete i sta to znaci za njega. I na sta, u odnosu na to dete, ja imam ili nemam prava.

    A priznajem da bih imala ozbiljan problem da iz takve kalkulacije rodim dete, pa me ono jednog dana pita kako je to bilo te on/ona nema tatu. Ja sebe smatram srecnom zenom sto za sve idiotizme bivseg mogu da navedem lep izgovor: tata je, duso, bolestan. Pre bolesti je bio divan (bez grize savesti mogu da ulepsavam), ali sta da se radi, sad je tako.

    • Alex
      20. maja 2010. u 17:56

      Pa eto. Sama si odgovorila na neka pitanja. Dobro je 🙂

  1. 28. novembra 2010. u 16:13

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: