Tranzicija

21. novembra 2009. Ostavite komentar Go to comments

Da li ste viđali na televiziji prelaz krda gnuova i zebri preko reke Mara u Keniji?

Ogromna krda gnuova imaju potrebu da pređu jednu vrlo opasnu reku. Zašto? Na ovoj strani reke više nema hrane, nema vode, nema uslova za život. Na drugoj strani ogromni pašnjaci prepuni zelene trave, sigurnije mesto za rađanje i odgoj mladih, stari gnuovi imaju više uslova da požive duže. I u jednom trenutku to krdo krene da prelazi reku.

Ipak ta reka nije obična reka. Voda je brza i vrlo lako može da ponese gnua u brzak i da se utopi. U vodi vrebaju opasne životinje, krokodili koji samo čekaju da im obrok  dospe pred vilicu da ga zgabe i da se slade s njim. Obale su strme, može lako noge da se slome. U šipražju vrebaju lavovi i gepardi, šćućureni iščekuju svoj plen. Ali, na ovoj obali nema više ništa, mrtvilo, jad i čemer, a na drugoj mame zeleni pašnjaci.

Prvi gnuovi oprezno prelaze, izbegavaju opasne grabljivice, savlađuju neprilike i stižu na suprotnu obalu. Ne osvrću se, gledaju napred u život, već razmišljaju kako da iskoriste ovo novo bogatstvo koje im se ukazalo zbog njihove smelosti da pređu reku.

Za njima idu manje odlučni gnuovi. Snebivaju se, vajkaju, premišljaju. Ovde nemaju više ništa. Sva ona zelena trava, svo blago što je obećavalo dug i bezbrižan život je nestao i oni moraju da pređu reku. Da, znaju da moraju, i to ih plaši. Ipak kreću. Neki se snađu brzo, izbegnu krokodile, pobegnu lavovima i evo ih na drugoj strani. Mokri gledaju prethodne gnuove koji su se već podgojili od sveže trave. Brzo se uklapaju u novu sredinu i oni počinju da koriste blagodeti druge obale. Neki suviše oprezni zapnu, urone u vodu i bujica ih odnese. Neki bezglavo u strahu ulete baš među krokodile. Drugi opet polome kopita na strmim liticama i postaju lak plen geparda. Neki gnuovi namerno skaču u grupu krokodila, žrtvuju sebe da bi njihovi mladi bezbedno prešli, dok se krokodili zanimaju sa njima. I mnogi pređu, neko brže, neko sporije…

Ipak na drugoj obali ostaje mala grupica gnuova. Čupkaju poneku vlat trave, izgladneli, gledaju preko reke i nemaju hrabrosti da krenu za prethodnima. U očima im očaj, na usnama prezir. Osećaju se prevarenima; mislili su život će biti uvek izdašan prema njima, ulenjili su se, ne znaju za borbu. Proklinju one preko kao da su im oni krivi za njihovu slabost. Govore kako su se ugojili od bogate hrane. Govore lako je živeti tamo gde ima svega, preživite vi ovde gde više nema ničega. Govore kako bi i oni bili lepi i krupni da su kojim slučajem na drugoj obali. I polako počinju da umiru, da nestaju u svojem razočaranom ropcu. Uskoro na ogoljenoj i pustoj obali više nema ni jednog gnua. Mnogi su uspeli da pređu, neki nisu. Život ide dalje, sve dok se hrana na ovoj obali ne potroši, dok lavovi ne pređu reku i dok sigurnost mladih gnuova ne bude ugrožena. Tada opet ispočetka počinje prelaz preko nove reke, možda i opasnije od prethodne.

Ova priča me podseća na našu tranziciju, na promene u Srbiji, na naš prelazak iz socijalizma u kapitalizam. Promena mora da se desi, a da li ćemo biti među prvim gnuovima koji će to shvatiti, ili među onima koji skapavaju kukajući za prošlim vremenima, zavisi od nas. Ako uradimo paralelu da je reka sama tranzicija; uzburkana, virovita i opasna – tada vidimo da nije lako odlučiti se da zagazimo u nju. Krokodili su tu da nas dočekaju, razni državni dembelani, političari, činovnici koji se hrane našom mukom. Tu su i lavovi i gepardi, kriminalci svih fela, da nam otmu što smo mukom stekli.

Ali u reku se mora zagaziti…

Advertisements
  1. veshtichanstvena
    24. novembra 2009. u 16:05

    Kao i ljudi…neki idu hrabro zarad boljeg života…nekima uvek treba poticaj…a neki jednostavno robuju navikama, poznatom i ne usudjuju se preći na „drugu stranu“ obale…
    Prepoznajem sebe u sve tri kategorije…bila sam svakakva, a i sada to zavisi od situacije i uloga koji je u pitanju…Nekad’ od trenutnog impulsa..
    Ko će znati šta je najbolja odluka…? Bitno je ne dozvoliti sebi da žalimo što smo nešto učinili ili pak nismo…Očito da nije moglo drugačije.
    Odličan post, veoma inspirativan, jer potiče na razmišljanje..

    • als011
      24. novembra 2009. u 21:44

      Hvala na komentaru, gledajući ovaj prirodni fenomen, palo mi je na pamet da se možda i ljudi slično ponašaju. Možda baš tako izgleda prelazak iz jednog društvenog uređenja u drugi, ili iz jednog životnog okruženja u drugi. Socijalizam jednostavno više ne postoji i moramo da pređemo u neko drugo društvo, recimo zapadnog sistema, (premda ne verujem da i tamo ima svega na izvolte), i neki se prvi odvaže i oni su danas gazde koje zapošljavaju našu decu za 200 evra mesečno. Mnogi se sećaju Titovog vremena i kako je bilo dobro, ali to ništa ne menja, mora da se pređe reka inače će svi nestati neprilagođeni.
      Što se mene lično tiče, i ja sam bio svakakav u životu, nekada otresit nekada snebivljiv, ne žalim se, često kažem i da sutra umrem nije mi žao jer sam proživeo i video mnogo toga, i ostaviću mnogo toga iza mene. Žao mi je kad moja deca sa 20 godina tek počinju da žive i već su razočarana i rezignirana, i prosto mi ne veruju da je život moguć bez neprekidne muke i problema. Ali svako mora da proživi svoj život…
      Inače tražio sam malo onog francuskog filozofa Sébastien-Roch-Nicolas Chamfort po Internetu ali na našem jeziku nema ništa. Našao sam samo neke njegove citate. Šteta.

  2. veshtichanstvena
    24. novembra 2009. u 22:11

    I ja sam tražila, ali nisam pronašla ništa …Ipak…neću odustati, tražiću i dalje, pa ako pronadjem ili dobijem od nekoga knjigu, podeliću to sa tobom , obzirom da te zanima.

    • als011
      25. novembra 2009. u 13:05

      Hvala unapred 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: