Početak > Život > Počast neznanom junaku

Počast neznanom junaku

11. septembra 2009. Ostavite komentar Go to comments

Prošlo je 6 meseci kako je poginuo moj otac. Zgazila ga neka stoka na pešačkom prelazu, i bez trunke kajanja nastavila da živi kao da se ništa nije dogodilo. Ali mog oca više nema. Pošto nije mogla da stigne na sahranu, moja strina je danas tu u Beogradu, na novom Bežanijskom groblju, da zapalimo sveću za pokoj duše moga oca.

Tih dana rat je bio u modi. Besneo je svuda, u Hrvatskoj, u Bosni; Dubrovnik, Hrtkovci, Makedonija, Crna Gora… Kao letnji požari, niko nije znao gde će sledeći rat da bukne i čiju će kuću da zahvati. Ko je u tim vremenima nacionalnog otrežnjenja mislio o jednom pregaženom starcu i osećanjima njegove porodice.

Polako smo se vraćali nazad kad se moja strina, rođena kragujevčanka, zagledala u daljinu pa me upita.

– Šta je ono tamo, mahnu glevom u desno, -ko su ona dvojica u uniformi što stoje po ovom suncu kraj onog spomenika?

Pogledah u tom pravcu. Zaista su neka dva mladića stajala mirno kraj jednog, očigledno svežeg groba, na kome se već šepurio kitnjasti spomenik. Držali su počasnu stražu.

– Ne znam, verovatno neko vojno lice, rekoh mada nisam ni sam bio siguran u ove reči. Vojska je imala svoj deo na groblju; ljudi su i Nebo već isparcelisali pa je svaka nacija, profesija, religija, imala svoju parcelu gde su odlazile duše mrtvih da se slučajno ne bi pomešale sa „prljavim“ dušama neprijatelja svojih. Mora da je Bog umirao od smeha tih dana, diveći se ljudskoj gluposti da potroše i zloupotrebe najveće blago koje im je On dao – slobodnu volju.

– Ma imaju neke čudne uniforme, a na spomeniku je krst, ne verujem da je to vojnik. Gde si još video da se nekom majoru ili pukovniku daje počasna straža dan i noć!, sumnjičava je moja strina. Osećao sam se nelagono. Šta te sad pa to briga kome daju stražu; pa zar ne znaš da danas zbog jednog pogleda, zbog pogrešno protumačenog osmeha ili neke reči, ljudi vade Heklere i pucaju a da ni ne razmišljaju; pomislio sam. Čuti, radi, skupi se u neku rupu i probaj da prespavaš ova smutna vremena, ako hoćeš da ostaneš živ i normalan; umalo da joj kažem, ali prečutah.

– Ma strina, to je verovatno neki heroj ovih vremena. Neko ko je celog života pravdoljubivo pomagao svom narodu, širio istinu, dokazivao da dobrosusedstvo i tolerancija imaju duboke korene u ovim genima. Taj mora da je bio čovekoljubac, donator i ktitor, prijatelj svih, dobar i veran suprug, čovek koji mrava ne bi zgazio, ukrao, oteo, ubio. Čovek čiste reči i velikih dela.

– Ma daj, pa takvi ljudi ne postoje. Šta to pričaš.

– Ali strina, pa zašto bi tu 24 sata stajali stražari. Zadužio je on ovaj narod sigurno. Ne verujem da momci stoje zbog novca. Zar misliš da njegova udovica ima toliko para da plaća stražare, da baca novac uludo kad se ljudi tuku u redu za hleb. Ajde strina, ovde leži čovek o kojemu će verovatno generacije čitati u čitankama.

Strina odmahnu rukom i ne reče ništa. Tek posle nekih desetak minuta promrmlja u bradu,

– Taj tvoj heroj sigurno nije vredeo ni koliko crnog ispod noktiju tvojega oca koji te je napravio čovekom i koji sada leži u prostoj raki bez počasne straže.

Nisam je čuo, posmatrao sam smenu straže sa amblemom tigra na grudima, ispred groba svog komandanta, koji je stradao u jednoj kockarnici, omamljen od alkohola u društvu toy-plavuša, ubijen od strane ko zna koje tajne službe. A do juče je bio poslanik i strah i trepet gde god se pojavi.

Verovatno je negde gore postojala posebna parcela i za njega.

Ovaj mesec sam rešio da na svoju blog stranicu postavljam priče o Srbiji koju ne volim. Neke su istinite, neke preuzete iz iskustva mojih poznanika, ali sve su svakodnevne. Voleo bih Srbiju kao Evropsku državu, ali šta je tu je.

Advertisements
Kategorije:Život Oznake:, ,
  1. 14. septembra 2009. u 00:35

    Pametno je zborila strina…
    A za tvog oca….sta reci a ne zaplakati?!

  2. 14. septembra 2009. u 17:58

    Zelena, priča o mome ocu je zaista neobična. Zaista ga je pokosio na pešačkom prelazu tip koji je učio svog sina da vozi. Nije ga ubio na mestu. Moj otac je umro u bolnici gde je radila moja sestra i posle nekoliko dana umro na njenim rukama. Umro je u isti dan i u isti sat kad je i rođen. Imao je 64 godine.
    Najteže je bilo što je tip dolazio na sud sa žvakom u ustima, pravio se gluv i naivan, i posle deset godina netezanja po sudovima dobio je 8 meseci uslovno. Naravno da sam ja toliko bio dužan za advokata da sam uzeo kredit da sve namirim.
    Ali život ide dalje. Kažu, oprosti ali nemoj da zaboraviš. Ja nažalost ne mogu ni da oprostim, jer mi nije dozvoljeno da oprostim.

  3. 15. septembra 2009. u 02:47

    Razumem…ali pojasni mi zadnju recenicu, da ti nije dozvoljeno da oprostis, ko ti ne dozvoljava?
    A tome ce se suditi na strasnijem sudu od ovozemaljskog.

    • 15. septembra 2009. u 03:15

      Pa znaš da i kad hoćeš nekome nešto da oprostiš, a on se namerno ponaša tako da mu ni ne priđeš, a kamoli oprostiš, tada ti jednostavno nije dozvoljeno da to uradiš. Ako čovek od 55 godina dođe na ročište glasno žvačući gumu za žvakanje, nikada ne kaže ni jednu reč kajanja iako je 100% dokazana njegova krivica, tada takvom čoveku ne možeš da oprostiš. Taj čovek ili je lud ili ima jaka leđa. Verovatno je podmićivanjem sudije, (ne veštaka) bio siguran da će slučaj zastareti, tada se i ponašao kako se ponašao. Zbog svega ja ne mogu da mu oprostim, Bog ako može neka oprosti i njemu i meni, ( i Bog ne oprašta ako se prethodno ne pokaješ). Ne mogu da oprostim ni sudiji koji je vodio proces, jer to nije ljudsko biće kad je podredio mito za pravdu. Nažalost, danas vidim da ima mnogo težih slučajeva nepravde, i to me boli, ali ja sam samo jedan kamičak u mozaiku…

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: