Početak > Život > Ljudi otvorenog srca

Ljudi otvorenog srca

9. septembra 2009. Ostavite komentar Go to comments

Kažu da je narod u Srbiji gostoljubiv. Posetioci su iznenađeni našim mentalitetom, našom otvorenošću, lakim sklapanjem prijateljstva. I to je tačno. Ali, gosti ostaju nekoliko dana ovde, i kao i svakom gostu, sve im je interesantno i idilično. Nažalost naš mentalitet ima i drugu stranu medalje. Lako je u dobrom biti nasmejan, treba i u zlu ostati čovek. Jesmo li u tranziciji i krizi ostali ljudi. Citiraću samo nekoliko članaka iz novinskih tekstova izašlih zadnjih dana. A to je tendencija, nije usamljeni primer.

– – –

Vladika Pahomije kupio džip od 26.000 evra

Eparhija vranjska kupila je za potrebe vladike Pahomija terensko vozilo marke „džip kompas 2.0 CRD sport“, vredan 26.341 evro da bi zamenila „dotrajali“ službeni automobil „micubiši karizmu“ koji je prešao 200.000 kilometara, a na kupovinu terenca su se odlučili, kako kažu, zbog konfiguracije terena Eparhije.

Ne moram da vas podsećam ko je vladika Pahomije i kakve su se sve afere i priče ispredale oko njegovog imena. Suština je da ljudi kojima je posao da propovedaju Božiju reč, koriste muku naroda da lako dođu do para i prepuste se ovozemaljskom uživanju. Poznato je da je pravoslavnom sveštenstvu dozvoljeno da imaju porodice, osim monasima kojima i pripada već duže vreme bolesni patrijarh Pavle i čiju bolest koriste ostali članovi SPC. Voleo bih da negde u novinama pročitam gde se školuju deca tih vladika, pa i običnih sveštenika. Danas naši roditelji teško da imaju pare da deci kupe knjige, sportsku opremu i obezbede užinu; da li te probleme imaju i popovska deca.

– – –

Mladić ubijen u masovnoj tuči posle momačke večeri

Ubistvo i petorica povređenih mladića tragičan su epilog momačke večeri Ivana Simića (23) iz Jagodine, koji je ovog vikenda trebalo da se oženi, ali će umesto proslave danas sahraniti druga Marka Đurđevića (24), koga su za sada nepoznati napadači nožem izboli na smrt

Tuče mladih su postale svakodnevnica. Početak školske godine uvek prate vesti dece koja završe na urgentnom centru, proslave se pretvaraju u tragedija, veselja u tugu. Ali šta me pogodilo u ovoj vesti više od svega. Pročitajte i sami.

„Posle tuče pozvali su taksi, ali taksista nije hteo da ih primi da ne isprlja sedišta. Marko je tada bio svestan, izgubljeni su dragoceni minuti dok nije došao drugi taksi. Lekari su nam kazali da bi Marko preživeo da je došao samo malo ranije, jer je izgubio mnogo krvi – pričaju rođaci ubijenog Marka.“

– – –

Leš majke krila 10 meseci

Javnost je pre nekoliko meseci šokirao događaj u Boru kada je sin držao raspadnuto telo oca skoro dve godine da bi uzimao njegovu penziju.

Dve najnovije priče gde kćerka krije leš svoje majke, a sin svog mrtvog oca, samo da bi i dalje podizali penziju. Da li je to kriza Srpskog društva, ili je to kriza morala mladih, verovatno nećemo nikada saznati. Svaki čovek teži da sa što manje rada, dobije što više koristi, a neki ljudi nekada idu i u krajnost u toj nameri. Tako za malo para čine i ono što je drugim ljudima čudovišno. Pročitajte celu priču ovde.

Meni lično je degutantno ponašanje ljudi u raznim realiti šoovima i u raznim reklamama. Nekada su ljudi ponižavali sami sebe, dupuštajući da ih pitama gađaju na vašarima, ili kesama sa vodom obaraju sa nekog stuba, radi malo novca. Danas to isto rade ponižavajući se u raznim reklamama, recimo glumci i pevači, koji su naši miljenici, se krive i lažno smeju da bi dokazali neki deterdžent ili pastu za zube.

– – –

Srbija jede kancerogeno meso

Doktor veterinarske medicine kaže da se u nekim mesnim prerađevinama nalazi i zabranjeni polifosfat, koji kod ljudi deluje mutageno u drugom i trećem kolenu, a nije isključeno ni oboljevanje od raka debelog creva

Srbija je jedna država koja ima ozbiljnu krizu morala, krizu vlasti i krizu kulture življenja. U takvoj sredini normalan čovek pokušava da ostane u prvom redu „normalan“, ali radio, televizija, Internet nas svakog dana bombarduju informacijama od kojih nam život ne postaje lakši. To je dobro, takve informacije su onaj podsticaj da se ljudi menjaju na bolje, da traže sigurniju državu, da rade na bezbednosti svoje dece i svoje porodice. Ali kad te informacije postaju neprekidne, a njihovo rešavanje skoro nemoguće, tada se ljudska reakcija pretvara u depresiju ili paranoju, razvijajući devijantne oblike ponašanja. Svako od nas je sklon tome. Setite se samo koliko ste puta planuli bez razloga, ili uradili nešto što vam je donelo trenutnu korist a doživotno kajanje. Ljudi se sve više povlače u sebe; astrologija, poezija, slikarstvo… počinje da privlači ljude kao jedno od mesta gde se može pobeći iz sveta realnosti.

Nažalost i sama vlast je sve podredila dobrobiti same sebe. Narod je uopšte više ne interesuje, osim kao izvor neprekidnog uzimanja. Kao što rekoh svaki čovek pokušava da što manje radi a da što bolje živi. U tu svrhu on mora da iskorištava drugog čoveka koji nešto radi i zarađuje. Država, vojska, policija, crkva, banke, osiguravajuća društva, piramidalne prodaje, sindikati, političke partije… su samo deo legalnih organizacija koje nam sisaju krv, a da ne pominjem i kriminalne grupe koje nas ucenjuju, otimaju decu, ubijaju na ulici. Nažalost kad nastane kriza, i bara mala a puno krokodila, opet prvo strada običan – radni – porodični čovek. Vrana vrani oči ne vadi. Poznato li je to iz ovih dešavanja u srpskom vrhu?

– – –

Ovo je samo nekoliko članaka iz štampe. Izbegavajte stalno čitanje novina, uskoro ćete se naći u situaciji da preplašeni nećete moći izaći iz kuće na ulicu.

Ovaj mesec sam rešio da na svoju blog stranicu postavljam priče o Srbiji koju ne volim. Neke su istinite, neke preuzete iz iskustva mojih poznanika, ali sve su svakodnevne. Voleo bih Srbiju kao Evropsku državu, ali šta je tu je.

Advertisements
Kategorije:Život Oznake:, , , , , ,
  1. 10. septembra 2009. u 01:21

    Novine ne citam i necu!
    Srbija nam je majka domovina, druge nemam i necu da je pljujem, to kao da po sebi pljuckam, a ti kako zelis i osecas pisi.

    • 10. septembra 2009. u 01:44

      Razumem te, nije lako priznati da nesto ne valja. I ja nemam druge domovine, ali ako zatvorim oci ona nece biti bolja. Jedino sto mogu je da ukazem da nesto ne valja, ako zelim da se to promeni. Ne zelim da me deca izdrzavaju, da jedu kancerogeno meso i sutra umiru u mukama da bi se neke „patriote“ obogatile na tome. Ne zelim da ih iko koristi u svoje sebicne svrhe. Uvek kazem toga ima u celom svetu, Srbija nije nista gora ni bolja od drugih, ali ja zivim ovde i hocu da zivim ovde i da moja deca zive ovde, ali ne zelim da me proklinju da nisam nista uradio da njihov zivot bude dobar.
      Srbija jeste moja domovina i ja zelim da imam domovinu sa kojom cu se ponositi, a ne da crvenim kad nekom kazem odakle sam. Bekstvo u imaginarno nece nista promeniti…

  2. 10. septembra 2009. u 15:36

    Ovo se slazem s tobom!

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: