Početak > Moja razmišljanja, Religija > Adam i Eva ulaze u pubertet

Adam i Eva ulaze u pubertet

30. avgusta 2009. Ostavite komentar Go to comments

Svi znamo priču o Adamu i Evi, Rajskom vrtu i njihovom proterivanju od strane Boga na Zemlju da se muče i pate. Poznato mi je teološko objašnjenje i Pravoslavne i Katoličke Crkve, pa i Islama; takođe i mišljenje mnogih mojih prijatelja o tom pitanju; ali ni jedno objašnjenje me ne zadovoljava. Po priči nekako ispada da je Bog ljubavi i bezgrešnosti toliko izgubio nerve da je zbog jedne jabuke proterao svoju decu, delo lika svoga, iz Raja. Pa kakav je to Bog ljubavi, neki namćor, zar ne?

E pa sada sam i ja razvio moje razmišljanje. Da li je tačno ne znam, a nije ni važno; možda ću ga se i sam odreći kroz neko vreme; ali mislim – dakle postojim.

U dve reči o razvoju religije. Ljudi su postali različiti od ostalih životinja kad su razvili jedan čudesni organ – mozak. Sa početkom razmišljanja odmah se postavilo pitanje smisla života i uticaja okoline na taj život. Nastali su začeci religije. Pa počelo se verovati da u prirodnim silama žive bogovi koji se zabavljaju mučeći ljude. Tako je postojao bog vetra, vatre, sunca, smrti itd. Svako je verovao i gledao da umilostivi onog boga koji ga je najviše i mučio. Lovci nisu voleli vetar, ratari sušu, nerotkinje erosa i slično. Ljudi su tada živeli u plemenskim zajednicama i što veće pleme više bogova.

Plemena su se uskoro razdelila na porodice gde je prvo glavna bila majka, pa otac, sa mnoštvo dece. Ove porodice su se skućile pod jednim krovom, ali zbog bezbednosti više krovova, tj kuća se okupilo opet u zajednicu. Sada je svaka porodica imala nekoliko bogova kojima su se klanjali. Trvenje između mojih i tvojih bogova brzo preraste u rat, pa se pojavi i bog rata.

Pojavama država izgubila se potreba za mnogoboštvom pa se okrenulo ka jednom bogu. Buda, Jahve, Šiva, šta ja znam, su bili bogovi država, pa su sada države ratovale da nametnu svog boga drugima. Dakle, mnogoboštvo je tumačilo bogove u prirodi, a jednoboštvo tumači porodicu kao mesto gde boravi Bog.  U isto vreme i porodice su postale manje i osim oca i majke tu su još bila samo deca. Ali deca čim uđu u pubertet napuštaju roditeljski dom. E, tu je analogija sa Adamom i Evom.

Ako je dete u porodici zaštićeno, roditelji sve podređuju njemu, najbolja ishrana, zaštita, pažnja, nega, sve detetu; tada je dete u toj porodici kao u nekom Raju. I dete uživa u svom statusu i roditelji su zadovoljni jer je to svrha da se njihov porod uzdigne iznad drugih. I sve bi bilo divno kada se ne bi pojavio pubertet. Dete otkriva svoju seksualnost, noćne ejakulacije, erotski snovi, erekcije… čudesno iskustvo. Roditelj kaže nemoj da diraš to, to je zabranjeno voće. Kako egoistično, roditelj želi dete samo za sebe i preti ako proba to zabranjeno voće da će se desiti strašne stvari. Normalno, dete ni ne sluša, već počinje da primećuje dete iz druge kuće i uskoro zajedno probaju to zabranjeno voće i vide da je dobro i da im daje samostalnost i da ne zavise više od roditelja-boga, i hoće da idu dalje sami kroz život i tako dalje i tako dalje. I tako dete Adam sa svojim rebrom Evom odlaze iz Raja; nekada proterani od strane roditelja-Boga ali uglavnom svojevoljno pod uticajem puberteta-Zmije.

Ne čini li vam se ovo interesantno ako se se pretoči u priču i još servira kao religija.

Ko ima decu zna šta je pubertet. Zna da naša deca više ne slušaju, probaju svakakvo voće sa svakakvog drveta života. Ona nas vole, ona nas poštuju, ali se ipak priklanjaju svojoj Evi i po cenu da napuste Raj.

Nažalost nekada je uticaj roditelja-Boga toliko jak da dete ostaje u Raju, ali taj Raj uskoro postaje Pakao i za dete i za roditelja.


Advertisements
  1. 31. avgusta 2009. u 02:05

    Kasno mi je za neko pametovanje, mozda sutra budem pametnija, ali mozda 🙂
    Ima smisla i logike u svemu sto si napisao, niti se slazem, niti poricem, prihvatam kao jos jedno misljenje, poimanje sveta, religije i to je to.
    Jedini, nazovi komentar cu dati na Veru. Ljudi kada veruju u nesto, ali zaista veruju, bez razmisljanja, to je ono sto ima daje optimizam, nadu, vetar u ledja. A Bog moze da se zove bilo kako. Vera je bitna.
    Toliko za 2 posle ponoci 🙂

    • 31. avgusta 2009. u 09:02

      Ja sam tek sad otvorio oči, i ni ja nisam za neko pametovanje, dok ne počne da deluje jutarnja kafa…
      Osnova Hrišćanstva je Vera, Ljubav i Nada (neki kaži to je pravo „Sveto trojstvo“), pa se slažem s tobom o Veri. Ali tada mislim na pravo verovanje, ne na neko nametnuto od strane „tumača“. Ako muslimanka ide u Meku zato što veruje da time postiže ulazak u Dženet (Raj), to je po meni verovanje, ali ako ide zato što svi idu i da bi bacala kamenčiće na neki kamen, to je manipulacija verom.
      Prijatan san i dobro jutro!

  2. 31. avgusta 2009. u 12:12

    Dobro jutro 😳

  3. veshtichanstvena
    27. septembra 2009. u 09:31

    Samo ću citirati jednu rečenicu :“Hrišćanstvo je mnogo učinilo za ljubav, načinivši od nje greh“…

  4. 27. januara 2010. u 21:50

    BOG STVORI BOG UZE !!!

    • als011
      27. januara 2010. u 23:52

      Dobro, kad ti tako kažeš! Pozdrav!

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: