Životna mudrost ili neprekidno kretanje

„Šta je Istina“, upita Pilat dok je ispitivao Isusa. Nažalost u Bibliji, u Novom Zavetu, u Evanđelju po Jovanu, nije zapisano šta je Isus odgovorio, i da li je uopšte odgovorio Pilatu, i time smo ostali uskraćeni za jedan vrlo važan odgovor u našem životu. Za tim odgovorom tragaju proroci, filozofi, državnici, suvereni… vekovima i teško da je iko došao do pravog odgovora.

Život je patnja, – jedna je od četri Budine plemenite istine. Ko to shvati lakše će ići kroz život i lakše će se uhvatiti u koštac sa životom, kaže moj omiljeni psiho-analitičar, Skot Pek. Ja, naravno nisam u rangu tog popularnog pisca, ali kao misleće biće i čovek koji je u svom životu stekao neko iskustvo, želim da napišem i svoje mišljenje na temu smisla života i kako funkcioniše sam život.

Smisao života, ili pravilo evolucije, je kretanje. Neprekidno kretanje.

U životu, u prirodi, u društvenim odnosima, u svemu, osnovni princip je neprekidno kretanje. Sve što postoji ima svoj životni ciklus, okarakterisan nastankom (rađanjem), životom i nestankom (smrt). Sam život je neprekidna promena, neprekidna borba, kretanje… To je osnovno pravilo evolucije, i sama priroda potiče stvari da se kreću i menjaju. Ko to razume, prihvati i ponaša se u skladu sa tim principima, taj će pronaći smisao života i život će mu biti manje težak i bolan, a sam čovek manje nervozan i nezadovoljan.

Rađanje – život – smrt.
To je jasno. Ne samo da ljudski život podpada pod to pravilo, već i sve ostalo. Države, carstva, diktature, epohe, sve su imale svoj nastanak, uspon i na kraju propast. Neke su trajale duže, neke kraće, ali svaka je na kraju propala i ustupila mestu sledećoj koja je prošla isti put. Isto tako i religije, društvena uređenja, asocijacije, preduzeća, banke… Zatim i planete, zvezde, galaksije. Godišnja doba, knjige, pesme, rečni tokovi, vremenske nepogovde… sve ima svoj početak, trajanje i kraj. To se ne može izmeniti i treba prihvatiti to kako jeste. Čovek ne može uticati na rađanje i smrt, ali na dužinu trajanja može, i po tom pitanju bi ljudi trebali da rade za svoj dobrobit a samim tim i dobrobit drugih ljudi, prirode, planete itd.

U početku beše reč. To je sjajna istina. Svaka ljudska akcija se prvo javila kao misao, ideja, reč u nečijoj glavi, a zatim se to realizovalo. Tako su nastale najlepše tvorevine ljudskog rada, od umetnosti, do društvenih aktivnosti, ali i najgore društvene kataklizme, kao diktature i ratovi. Ovo je Božiji dar ljudima kada je rekao da čovek ima slobodnu volju da živi na zemlji. „Kako živiš, tako ćeš i proći, ja neću da se mešam ali na tebe će još uticati i proces evolucije, tj pravilo neprestanog kretanja“- tako bi otprilike glasio Božiji zavet čoveku. Zato se mnogi vajkaju danas zašto Bog ne spreči ratove, holokaust, saobračajne nesreće, bolesti itd. To bi bilo suprotno Božijem zavetu, ili kako god ga vi nazovete.

Prvo čovek u današenjem društvu, okruženju, prirodi, mora da shvati da ne može da se opusti, da stane sa kretanjem, jer to automatski šalje signal prirodi da se predao u životnoj borbi. Priroda, Bog, evolucija, tada šalje stimulans čoveku da se ponovo pokrene, a ako to ne urodi plodom dolazi do neminovnog kraja čovekovog prisustva na zemlji. Da se odmah razumemo, neprekidno kretanje nije moguće, jer sve teži da se završi (umre), zato postoji starost gde nam svakodnevno kretanje, borba, sve teže pada i što smo stariji sve teže uspevamo da odgovorimo na stimulanse prirode.

Šta su to stimulansi. Što se tiče čoveka, to su prirodni stimulansi, kao vremenske nepogode, bolesti, klimatske promene; ali i društveni, kao ekonomske krize, ratovi, diktature itd. Ako recimo imate posao, ili svoje preduzeće, i mislite da ste rešili sve probleme i da ostaje samo da uživate u plodovima svog rada, tada prelazite u neprirodno stanje gde vi postajete telo bez kretanja, u suprotnosti sa prirodnim pravilima, i uskoro počnu da stižu stimulansi da se ponovo pokrenete. Ako ovoga niste svesni, vaš biznis propadne, vi postajete kandidat za nestanak, a često se završava i samoubistvom ili moralnim propadanjem. I sama planeta Zemlja ima svoje stimulanse, to su razne kataklizme, erupcije vulkana ili udari kometa, gde se u trenu zbriše 90% živog sveta na Zemlji, ali se ostavi prostor za razvoj drugih oblika. Tako da nije bilo meteorita koji je uništio dinosauruse, nikada ne bi došlo do razvoja sisara. I sama Biblija opisuje jednu kataklizmu u priči „potop i Nojeva barka“.

Jedan od najvažnijih i najvećih stimulansa, koji uspeva da i najinertniju osobu pokrene i natera na kretanje, je zaljubljenost tj ljubav. To stanje je zaista ogroman stimulans koji smo svi iskusili i vrlo dobro znamo da nam menja kompletnu strukturu ličnosti, terajući nas da se i sami nesvesno izmenimo.

Evo jednog primera. Svi ste čuli za vest da je otac proglašen krivim za smrt svoje kćerke jer nije zvao lekara već se molio za njeno zdravlje. Tipičan primer inertnosti, odgovor na poticaj prirode da se otac pokrene nije bio adekvatan i usledila je smrt i propast. Može se reči da Bog nije dobar jer nije uslišio molitve oca, ali ako znamo ove zakone prirode, vidimo da je otac radio upravo suprotno od onoga što je Bog želeo.

Sada je pitanje da li konstantno kretanje, odgovor na sve veće stimulanse tokom života, treba da bude što brže kretanje neke osobe. Ne. Još jedno pravilo je umerenost. Umerenost u svemu je recept za dugovečnost, za ono razdoblje između rađanja i smrti. I sami znamo da umerenost u jelu, piću, slatkišima, slanom, masnoćama, seksu pa i fizičkom radu održava naš život vitalnim. Znamo za slučajeve vrhunskih sportista koji su naprasno doživeli srčani ili moždani udar i umrli, što je suprotno našim shvatanjima zdravog života. Jednostavno, oni su se oglušili o pravilo umerenosti.

Dakle. Prihvatimo činjenicu da sve teče i sve se menja. Da će sve što je nastalo jednog dana i nestati. A da bi što duže bili prisutni na Zemlji između rađanja i smrti, potrebna je umerenost. Čovek ima jednu osobinu kojom se odvaja od drugih bića, a to je da razmišlja unapred i tako predupredi eventualne stimulanse prirode.

Ovaj, moj malo konfuzni tekst, ću razraditi i publikovati u kasnijoj fazi, a svaki komentar na ovo moje razmišljanje, kao i linkove ka sličnim temama, bih rado prihvatio.