Početak > Moja razmišljanja > Životna mudrost ili neprekidno kretanje

Životna mudrost ili neprekidno kretanje

27. avgusta 2009. Ostavite komentar Go to comments

„Šta je Istina“, upita Pilat dok je ispitivao Isusa. Nažalost u Bibliji, u Novom Zavetu, u Evanđelju po Jovanu, nije zapisano šta je Isus odgovorio, i da li je uopšte odgovorio Pilatu, i time smo ostali uskraćeni za jedan vrlo važan odgovor u našem životu. Za tim odgovorom tragaju proroci, filozofi, državnici, suvereni… vekovima i teško da je iko došao do pravog odgovora.

Život je patnja, – jedna je od četri Budine plemenite istine. Ko to shvati lakše će ići kroz život i lakše će se uhvatiti u koštac sa životom, kaže moj omiljeni psiho-analitičar, Skot Pek. Ja, naravno nisam u rangu tog popularnog pisca, ali kao misleće biće i čovek koji je u svom životu stekao neko iskustvo, želim da napišem i svoje mišljenje na temu smisla života i kako funkcioniše sam život.

Smisao života, ili pravilo evolucije, je kretanje. Neprekidno kretanje.

U životu, u prirodi, u društvenim odnosima, u svemu, osnovni princip je neprekidno kretanje. Sve što postoji ima svoj životni ciklus, okarakterisan nastankom (rađanjem), životom i nestankom (smrt). Sam život je neprekidna promena, neprekidna borba, kretanje… To je osnovno pravilo evolucije, i sama priroda potiče stvari da se kreću i menjaju. Ko to razume, prihvati i ponaša se u skladu sa tim principima, taj će pronaći smisao života i život će mu biti manje težak i bolan, a sam čovek manje nervozan i nezadovoljan.

Rađanje – život – smrt.
To je jasno. Ne samo da ljudski život podpada pod to pravilo, već i sve ostalo. Države, carstva, diktature, epohe, sve su imale svoj nastanak, uspon i na kraju propast. Neke su trajale duže, neke kraće, ali svaka je na kraju propala i ustupila mestu sledećoj koja je prošla isti put. Isto tako i religije, društvena uređenja, asocijacije, preduzeća, banke… Zatim i planete, zvezde, galaksije. Godišnja doba, knjige, pesme, rečni tokovi, vremenske nepogovde… sve ima svoj početak, trajanje i kraj. To se ne može izmeniti i treba prihvatiti to kako jeste. Čovek ne može uticati na rađanje i smrt, ali na dužinu trajanja može, i po tom pitanju bi ljudi trebali da rade za svoj dobrobit a samim tim i dobrobit drugih ljudi, prirode, planete itd.

U početku beše reč. To je sjajna istina. Svaka ljudska akcija se prvo javila kao misao, ideja, reč u nečijoj glavi, a zatim se to realizovalo. Tako su nastale najlepše tvorevine ljudskog rada, od umetnosti, do društvenih aktivnosti, ali i najgore društvene kataklizme, kao diktature i ratovi. Ovo je Božiji dar ljudima kada je rekao da čovek ima slobodnu volju da živi na zemlji. „Kako živiš, tako ćeš i proći, ja neću da se mešam ali na tebe će još uticati i proces evolucije, tj pravilo neprestanog kretanja“- tako bi otprilike glasio Božiji zavet čoveku. Zato se mnogi vajkaju danas zašto Bog ne spreči ratove, holokaust, saobračajne nesreće, bolesti itd. To bi bilo suprotno Božijem zavetu, ili kako god ga vi nazovete.

Prvo čovek u današenjem društvu, okruženju, prirodi, mora da shvati da ne može da se opusti, da stane sa kretanjem, jer to automatski šalje signal prirodi da se predao u životnoj borbi. Priroda, Bog, evolucija, tada šalje stimulans čoveku da se ponovo pokrene, a ako to ne urodi plodom dolazi do neminovnog kraja čovekovog prisustva na zemlji. Da se odmah razumemo, neprekidno kretanje nije moguće, jer sve teži da se završi (umre), zato postoji starost gde nam svakodnevno kretanje, borba, sve teže pada i što smo stariji sve teže uspevamo da odgovorimo na stimulanse prirode.

Šta su to stimulansi. Što se tiče čoveka, to su prirodni stimulansi, kao vremenske nepogode, bolesti, klimatske promene; ali i društveni, kao ekonomske krize, ratovi, diktature itd. Ako recimo imate posao, ili svoje preduzeće, i mislite da ste rešili sve probleme i da ostaje samo da uživate u plodovima svog rada, tada prelazite u neprirodno stanje gde vi postajete telo bez kretanja, u suprotnosti sa prirodnim pravilima, i uskoro počnu da stižu stimulansi da se ponovo pokrenete. Ako ovoga niste svesni, vaš biznis propadne, vi postajete kandidat za nestanak, a često se završava i samoubistvom ili moralnim propadanjem. I sama planeta Zemlja ima svoje stimulanse, to su razne kataklizme, erupcije vulkana ili udari kometa, gde se u trenu zbriše 90% živog sveta na Zemlji, ali se ostavi prostor za razvoj drugih oblika. Tako da nije bilo meteorita koji je uništio dinosauruse, nikada ne bi došlo do razvoja sisara. I sama Biblija opisuje jednu kataklizmu u priči „potop i Nojeva barka“.

Jedan od najvažnijih i najvećih stimulansa, koji uspeva da i najinertniju osobu pokrene i natera na kretanje, je zaljubljenost tj ljubav. To stanje je zaista ogroman stimulans koji smo svi iskusili i vrlo dobro znamo da nam menja kompletnu strukturu ličnosti, terajući nas da se i sami nesvesno izmenimo.

Evo jednog primera. Svi ste čuli za vest da je otac proglašen krivim za smrt svoje kćerke jer nije zvao lekara već se molio za njeno zdravlje. Tipičan primer inertnosti, odgovor na poticaj prirode da se otac pokrene nije bio adekvatan i usledila je smrt i propast. Može se reči da Bog nije dobar jer nije uslišio molitve oca, ali ako znamo ove zakone prirode, vidimo da je otac radio upravo suprotno od onoga što je Bog želeo.

Sada je pitanje da li konstantno kretanje, odgovor na sve veće stimulanse tokom života, treba da bude što brže kretanje neke osobe. Ne. Još jedno pravilo je umerenost. Umerenost u svemu je recept za dugovečnost, za ono razdoblje između rađanja i smrti. I sami znamo da umerenost u jelu, piću, slatkišima, slanom, masnoćama, seksu pa i fizičkom radu održava naš život vitalnim. Znamo za slučajeve vrhunskih sportista koji su naprasno doživeli srčani ili moždani udar i umrli, što je suprotno našim shvatanjima zdravog života. Jednostavno, oni su se oglušili o pravilo umerenosti.

Dakle. Prihvatimo činjenicu da sve teče i sve se menja. Da će sve što je nastalo jednog dana i nestati. A da bi što duže bili prisutni na Zemlji između rađanja i smrti, potrebna je umerenost. Čovek ima jednu osobinu kojom se odvaja od drugih bića, a to je da razmišlja unapred i tako predupredi eventualne stimulanse prirode.

Ovaj, moj malo konfuzni tekst, ću razraditi i publikovati u kasnijoj fazi, a svaki komentar na ovo moje razmišljanje, kao i linkove ka sličnim temama, bih rado prihvatio.

Advertisements
  1. veshtichanstvena
    27. avgusta 2009. u 12:12

    Procitala sam,ali cu se vratiti da jos jednom procitam,pa cu tada ostaviti komentar…

  2. veshtichanstvena
    27. avgusta 2009. u 17:03

    Da napomenem da sam citala Peka i da mi on jedini odgovara od tih popularnih „instant“ psihologa,koji pisu knjige sa instant savetima „kako …ovo ili ono“.
    Freud je pokusavao i uspeo dati neke odgovore,ali on je sve sveo na bazu i primarne instinkte(mada tu ima mnogo istine),From je pokusavao biti umereniji ,suptilniji,i da ne nabrajam dalje,sve se svodi na isto.NEMA oDGOVORA koji bi bio univerzalan,odgovarao svim ljudima,a to bi bila ISTINA,valjda.Ako vazi za sve.
    Svelo se na to da svi imamo svoje istine o svemu na svetu.Smisao zivota je nesto sto svi pokusavamo odgonetnuti,a to nije neki zadatak postavljen pred nas kao kolektivni,vec za svakog ponaosob..Univerzum zna odgovor,ali ostavlja nama da sami dolazimo do odgovora..
    Umerenost o kojoj ti govoris, mnogi mudraci,mislioci i filosofi,navode kao vrhunac ljudskog prosvetljenja iliti mudrosti,takodje je nesto sto zavisi od senzibiliteta,prirode i godina svakog od nas.
    Iskustvima ucimo,ali nasa priroda,nasa esencija ostaje ista..Ukoliko cinimo stvari vodjeni „pamecu“,mozda bolje prolazimo naizgled,ali ostajemo u dubini bica nezadovoljni.Radila sam na mestu gde ljudska bica,boluju,pate i umiru..
    Niko nikada,za sve te godine u kojima sam videla mnoga oprastanja od zivota (bar ovozemaljskog), nije zazalio sto nije bio umereniji i mudriji.Svi su zalili sto ne behu neumereniji,sto nisu zivot intenzivnije ziveli.Sto nisu jeli masno,hladno,vrelo i zacinjeno,sto nisu isli bosonogi po snegu,gologlavi po kisi itd…Najvise su svi zalili za jednim..Za Ljubavlju koju su iz ovog ili onog razloga propustili.Najlakse i najsrecniji su odlazili oni „neumereni“ koji su ziveli po impulsima i svojim zeljama.I najredji od svih…oni koji su voleli i bili voljeni,te ostvarili osnovnu ljudsku potrebu i smisao zivljenja(sto je i moje ubedjenje),da Ljubav u svakom njenom obliku,prema svakom postojecem obliku zivg i nezivog na ovom mestu,daju i prime.Znam da ce me mnogi docekati kritikama na ovakav stav,ali ne zelim da ga namecem nikom,tek rekoh svoju istinu…
    Ovo je nesto o cemu bih mogla pisati satima,ali mislim da sam i ovako zloupotrebila tvoje gostoprimstvo na prostoru koji pripada tebi.
    Sa nadom da se neces naljutiti…Pozdrav od mene,“neumerene“))))

    • 27. avgusta 2009. u 17:54

      Hvala ti na ovom divnom odgovoru.
      Ako uzmemo činjenicu da je Isus bio „učitelj“, a ne Bog, tada lično mislim da on Pilatu nije ni dao odgovor, jer kao što kažeš, ne postoji odgovor na pitanje šta je Istina. Pogledaj knjigu „Ljudi Laži“, baš od Peka, gde je dokazano da neko greši i čini štetu drugome, a on je ubeđen da je u 100% pravu.
      Mislim da se slažeš da sve na svetu što nastane (rodi se) mora i da nestane (umre). To je proces evolucije inače ništa se ne bi menjalo. Čak i kad nešto zastane u tom procesu, sama evolucija ga tera da se pokrene, šaljući mu „stimulanse“.
      Onaj period između rađanja i smrti, čovek može da proživi tako da u dobroj meri dužina tog stanja zavisi od njega. Ima ljudi koji žive par godina (umiru kao bebe) i oni definitivno ne mogu ništa da učine da svoj život produže. Ali zato je to „stimulans“ roditelju da se pokrene i uredi za operaciju, lek ili nešto drugo da se to dete spasi. Ali ako uzmemo umerenost kao sredstvo što će nam pomoći da što duže boravimo kao živo biće, mislim da je i to istina. Ako ne jedemo umrećemo, ali ako se svakodnevno prežderavamo, takođe ćemo vrlo brzo umreti. To je smisao umerenosti.
      E sad, naravno da kad dođemo do pred kraj, mi se obično kajemo zašto smo nešto radili na neki način, kad smo to mogli i bolje. Ta kriza srednjeg doba, kada čovek preispituje sebe, može nastati i prevremeno kad zakuca bolest ili nesreća, i sa tom „naknadnom“ pameću retko je ko zadovoljan onim što je uradio. Tako ako čujete da postoji čiča od 90 godina koji ceo život čuva ovce i pije jogurt, rečićete „jebo, takav život, takav život mi i ne treba“. Ali ako umirete od raka pluća, može se desiti da kažete „jebem ti cigare kad sam i propušio“. Naravno varijante su neizmerne, pa i jogurtaši umiru u 20 a pušači u 90, i po tome zaista nema univerzalne istine. Ipak, ko hoda po ivici, pre će pasti u provaliju nego onaj koji hoda po ravnom.
      Ali u tome je draž života, zar ne.
      I ja bih kao i ti o ovome mogao pisati satima, to je tema koja je zanimljiva. Detaljno sam prostudirao tvoj odgovor i smatram da je to odgovor osobe koja ima kompetencije da o tome govori. Nažalost, svi ovi blogovi i forumi nam ne daju dovoljno mesta da se izrazimo, a mi bi tada u nekoliko reči rekli mnogo, i sve postane zbrkano. Kao i moj tekst.
      Uostalom als@als-intur.ru ti je na raspolaganju ako imaš volje i želje za raspravom.

  3. veshtichanstvena
    27. avgusta 2009. u 19:35

    Hajde da pokusamo sazeti sve gore receno
    Nije vazno koliko dugo zivis,nego kako zivis..Japanci kazu ( cuj bas oni!!!),da si ziveo onoliko koliko si strasti imao ( e sad mnogi strast poistovecuju samo sa sexom,a ja mislim na strast prema svemu..))
    Recimo da je jedna od istina da treba ziveti tako,da nam ostane sto manje za zaljenje sto smo nesto propustili.Naravno da svako pri kraju misli da je nesto…mozda moglo,ali …Rekoh vec za cim se najvise zali…slusala sam mnoge..i to me je potaklo da shvatim sta je ( za mene),smisao zivljenja…
    Ostavila sam ti ovoliko komentara jer mi se dopada nacin na koji poimas svet,a prve tvoje price koje sam citala bile su o ljubavi)))))

    • 27. avgusta 2009. u 19:59

      Da, tvoj komentar o ljubavi nisam uopšte komentarisao. Ne imresionira me seks, niti idealno žensko telo (ma šta to značilo). U mom sećanju ostaje zaljubljivanje, flertovanje, romantika, pripadnost, ali i rastanak i duševna bol. Ne mogu da se setim ni jednog jedinog seksualnog čina, ali se zato sećam svega šta sam doživeo sa voljenom osobom. Seks iz koristi, kurve i žigola, to je samo zanimanje, eksploatisanje sopstvenog tela.
      Interesantno mi je to što si napisala o Japancima i njihovom poimanju sveta. Moram priznati da mi je to nepoznanica.
      Verujem da je tvoje iskustvo,jer si prisustvovala umirućim ljudima, drugačije i upečatljivije nego naše. Svi mi mislimo da smo popili svu mudrost sveta, da su naši problemi najveći i da su naše muke najteže. Ali moj bol ne oseća čak ni 0,1% neko pored mene. Svako nosi svoj krst. Sve je to lepo opisao Remark u svojim romanima.
      Pisaću još o svemu ovome, pa ćemo razmenjivati mišljenja. Pisaću i o ljubavi, ja sam romantik, mada, uglavnom je to fikcija, nemoj da neko pomisli da sam don Žuan ili Kazanova; ne ja sam običan porodični čovek koji ume da sluša druge ljude i to pokuša da pretoči u neku priču.
      Mark Tven je rekao, Hajde da živimo tako da u trenutku naše smrti čak i grobar zažali za nama. Pa hajde!

  4. veshtichanstvena
    27. avgusta 2009. u 20:20

    Ovo si divno rekao))),zaista bi tako trebalo ziveti…

  5. 29. avgusta 2009. u 13:57

    Svasta se izmesalo ovde 🙂 I Pek, i japanci, i Pilat…
    Meni je Biblija jedina knjiga kojoj verujem i kojoj se uvek vracam, i sve te knjige su sazete upravo tu. Sve mudrosti su tu, za mene.
    Zivim vise kako moram, nego kako zelim, iskreno.

    • 29. avgusta 2009. u 14:23

      Biblija je jedna knjiga prepuna mudrosti, ali opet kažem mnogima se ogadila jer su se pojavili tipovi koji su odmah uzeli za pravo da nam objasne kako da se čita i tumači. U Bibliji su životna iskustva prethodnih generacija pretočene u priče ili parabole, a u parabolama je govorio i Isus, a i naš Đinđić. Parabola je poređenje, ili paralela, pomoću koje se jedna stvar upotrebljava da se ilustruje druga. Obično se u parabolama priča prostom narodu kojemu je neophodno približiti ideje ili istine koje oni obično ne mogu da razumeju. Tako je poznata priča o čoveku koji seje i koje seme će se primiti i dati plod a koje ne, a ta priča je ustvari o veri u Boga koja je ukorenjena u nama.

  6. veshtichanstvena
    28. septembra 2009. u 14:42

    Ako mi ostavljaš slobodu da pišem koliko mi je potrebno da se izrazim,radije bih ovde pisala i sa tobom razmenila utiske,mišljenja i iskustva vezana za teme koje si naveo.Nisam spremna da pišem na svom blogu o tome,jer automatski takvim temama otvaram mesto za polemiku koja nije na nivou koji želim i podnosim.
    Imam suviše godina i već stvorene stavove i mišljenja o mnogim stvarima,pa nisam spremna da ih menjam samo „zarad mira“.Sa druge strane,jalove rasprave,glupa nadmudrivanja me ne zanimaju( evo ti primer tog tvog blog-kolege).Moram da naglasim i to da sam uvek za polemiku koja je konstruktivna,ali na nivou razmene mišljenja,pojašnjenje svojih ubedjenja,na način koji nikako ne pretenduje da nametne taj stav sagovorniku.Malo je takvih osoba,pa zbog toga odavno odustah od razmene mišljenja.Volim čuti tudje mišljenje,iskustvo i znanje.Volim kada taj neko ne smatra da moram prihvatiti njegove istine kao svoje,i obrnuto.Ti si mi se dopao kao sagovornik ili neko ko je dovoljno parlamentaran,da i kada se ne slaže sa tudjim stavom,ostavlja svakom da misli i veruje šta želi.
    Mnogo sam brbljiva,pa ne umem da se zaustavim,i zbog toga sam izbegavala da često ostavljam komentar kod tebe,plašeći se upravo- da ne preteram.
    Ti piši,ja ću iznositi svoja iskustva,i razmenjivaćemo mišljenja,ako želiš i imašvolju za tim.
    Mnogo te pozdravljam))))
    PS: uvek sam spremna pitati sve što ne znam ili ne razumem,i promeniti neko svoje ubedjenje,ako zaključim da sagovornik to bolje zna,ili je došao do nekog zaključka koji je i meni blizak.

  7. Marko86
    15. marta 2010. u 01:06

    Mogu reci da je jos od Heraklita ta prica da „sve tece“ vrlo sumnjiva. Da li je bas tako. Ako uvazimo da postoji samo VECNA SADASNJOST ( prema recima Patrijarha Pavla ) onda nema kretanja. Kretanje je izdvojeno iz sistema kao neka zakonomernost iz proslosti koja bi navodno trebala da definise zivot iako ona nije zivot po sebi CAUSA SUI. Proslost naravno ne postoji. Kretanje se dakle definise uvek kroz neko vreme. A vreme je cista iluzija. Sigurno najveca na koju su ljudi naseli.
    Medjutim za nas ljude ne postoji ni sadasnjost. Sigurno je da dok mozak preko cula registruje osecaj za sadasnjost ( SVEST ), on zapravo kasni u registrovanju iste.
    Posto su cula varljiva, tek se sada ne mozemo oslanjati na filozofiju. Jer cula su starija od filozofije.
    Nicega nema u nasem UMU ( MOZAK – SVET IDEJA ) cega najpre nije bilo u RAZUMU ( CULA + MOZAK ).

    • als011
      15. marta 2010. u 12:51

      Marko vrlo lepo razmišljanje. Dopada mi se, hvala ti na njemu.
      Da, čuveni Heraklit i njegove izreke, možda najčuvenija „Panta Rei“ (Sve teče, sve se kreće); isto tako čuveni patrijarh Pavle; ali mislim da svi mi govorimo o trima različitim stvarima, koje si ti u svom komentaru svrstao pod jedno. Moj tekst govori o mom viđenju prirodnog zakona da ako nešto stane, ako prestane da se kreće (neko kaže i pulsira) tada dolazi i do same smrti. Sve se u prirodi kreće. To je posledica velikog praska. Pa i ako sedimo mi se ustvari krećemo sa planetama i vaseljenama. Ali mi kao jedinka ako sedimo mi ne doprinosimo ništa tom kretanju i nas priroda definiše kao nekorisnu stvar i brzo dolazi do uništenja takvog prirodnog balasta. Samo jedan primer (od milijardu postojećih), kad se čovek teško razboli i padne u krevet, nepokretan ili u komi, njegovo telo vrlo brzo prekrivaju žive rane koje se ugnoje i čovek umire, ako se redovno ne okreće i pije antibiotike.
      Voleo bih više da pročitam od tebe, ali nemam link ka tvom blogu ili sajtu. Pozz 🙂

  8. Marko86
    13. maja 2010. u 03:57

    Izvinjavam se sto ranije nisam ostavio podatke. Moji mailovi :grmbtl@gmail.com i markotanaskovic@ymail.com

    Ja mislim da se filozofija u potpunosti oslanja na CULA ( senzori kojima dozivljavamo realnost ). Prosto da ja nisam VIDEO ovaj tvoj sajt ja ne bih ZNAO o cemu se dakle radi.
    Potrebno je biti veliki umetnik da bi se bio dobar filozof to je moje misljenje. Dakle treba poceti od pocetka. Pocetak je nas mozak ili telo u celini bolje reci i svaki organ u telu proizvodi cula za opisivanje realnosti. Cula ima mnooogo. Neko koristi donekle cula , nekome su cula neiskorisceni potencijal.
    Moja prva filozofska pitanja
    1. KOJA SVE CULA POSTOJE? ( uz to se ne mora postaviti pitanje cilja, zasta ce nam vec pre svega spoznaja realnosti (ona ne mora dakle biti ni cilj, ni kretanje, ni samoodrzanje, ni volja za moc, nista dakle, ne treba nam motiv za koriscenje cula i trazenje dozivljaja stvarnosti, dakle samo striktno prepustanje NASIM CULIMA u traganju za onim sto je realnost, to ne mora biti ni istina, ni kretanje, ni prostor, ni energija . Ako ocemo NASU SMISAO REALNOSTI necemo se oslanjati ni na cije tudje dozivljaje koja su kasnije preneta u knjige, ovo je tezi put, ali je jedini po meni. Drugi put je nadograditi se na vec postojeca saznanja, ali naprosto niko ne moze GLEDATI KAO STO JA GLEDAM niti mi se moze to „slikovito ( kod vida )“ saznanje preneti recima. Ono je individualno i zato je najbolje. Ne postoji recimo kolektivni mozak. Ne postoji sansa da se Feeling ( prenese coveku recima )
    Idemo redom:
    – Vid ( 1D, 2D, 3D…, boje, dimenzije, oblici, gledanje bez kritike o vidjenom, slike na ocima, slike u mozgu, kontemplacija ( video – premotavanje dogadjaja ), promene perspektive u gledanju istog, masta ( san ), gledanje od „veoma blisko do najdalje moguce“, gledanje stvari kroz „tvrde predmete“ ( iza brda, kroz zidove ), podnosenje konfuzije pogleda, dakle videti i prihvatati novo ( osecaj da nam se oci bune pred onim sto vidimo ), produbljivanje i posvecivanje tom novom, sistematizacija i celovitost sveta ili manjih sistema u posmatranog ocima, gledanje kroz kretanje, gledanje sebe u prostoru, izbacivanje iz mozga projekat kroz oci ispred sebe ( Tesla, obrnuto od upijanja slike dakle izbacivanje slike )… mnogoo mnogo toga ima, treba sve probati i kontemplirati dugo i traziti novo i novo…
    – Sluh ( prosto slusanje, koncentracija i na jako niske tonove, drzanje melodije u mozgu, slusanje onoga protiv cega se mozak buni , bezanje zvuka ( gde ? ,da li i boje beze upitah se ja?? ), interakcija izmedju svakojakih povrsina ( trenje, udari… ), trazenje recimo tona bez uzroka ( mozda i moze tako pitao sam se ? )
    – Dodir ( Spoljasnji dodir( koza na telu, predmeti… ), unutrasnji dodir ( bolovi koji prijaju, razlikovanje intenziteta bola, osecaj za rasprostranjenost bola u regijama, dodir telom ( krevet ), osecaj za bolove u telu, Osecaj promena u organima u telu,
    – Ukus ( jezik, osecaj za celije na jeziku ( bez hrane, sa pljuvackom, sa hranom… ), lizanje hrane po regijama, preispitivanje, promena ishrane zarad novih iskustava, isprobavanje retkih jela i pica, slatko, slano, gorko, kiselo ( preispitivanje logike pretpostavljenog i promena misljenja kroz „licno“, npr gde je voda od svih kategorija )…
    – Miris ( Trazenje objekata za ispitivanje i proucavanje radijusa dejstva ( ruza, pasulj, patika, nebo… ) Prijatan, neprijatan, cudan, ostar, blag, pracenje kroz dodir „razmestanja“ celija u mozgu nakon udaha mirisa, merenje daljine od izvora mirisnog polja do nosa, da li se miris gubi?
    Ovo su samo neka tebi svakako poznata cula.
    Postoje i cula za POLJA koja su dokazivana ( recimo mobilni, TV, ali i zid, olovka, Covek ( bioenergija )…
    Ovo moze biti i neka vrsta cula dodira, ali i ne mora opet se moze razmotriti kao nesto posebno…
    Mozak je takodje sam po sebi culo ( moje misljenje ) . Dakle bez pratece opreme, ociju, usiju, nosa itd…
    Moj jedini zakljucak je da smo mi deo realnosti i da nas neki trenutak realnosti „kupuje“ ( mi u njega veujemo dakle ), ta kupovina jeste nasa prava realnost.

    Lazi su ogromne koje smo usvojili, a nemoguce su za mene:

    – Kolektivni mozak ( razmisljanje mase ljudi )
    – Reci ( dokazivanje realnosti kroz reci, sa druge strane reci podsecaju na rad cula, sto je dobro… )
    – Istina ( licna ili opsta svejedno )

    Tako da cu koristiti ove tehnike koje sam se setio, pa ti javljam kada sve budem dovoljno kontemplirao, sta mislim o kretanju, samoodrzanju, volji za moc itd.

    • Alex
      14. maja 2010. u 22:51

      Dragi moj prijatelju namerniče, neizmerno mi je drago što si svratio i napisao tvoje utiske i razmišljanja.
      Nažalost nisam bio nekoliko dana kod kuće, pa bih te zamolio za strpljenje, (nemoj to shvatiti kao moju drskost ili nevaspitanje) i pružio bih ti odgovor u nekim narednim danima.
      Bilo bi mi drago da znam adresu tvog bloga, ako ga imaš, jer verujem da su eventualni tekstovi tamo vrlo vredni.
      Pozzz 🙂

    • Alex
      15. maja 2010. u 15:14

      Evo da ti odgovorim, (posle velikog zakašnjenja) 🙂 .
      Ako razmislimo zašto neko biće poseduje čula, verovatno je zaključak radi interakcije sa spoljnim svetom, radi odbrane ili nalaženja hrane. Čula evoluiraju u korelaciji sa okolinom, pa slepi miševi imaju čulo da se snađu u mraku, ajkule da se snađu u nepreglednom morskom prostranstvu, a ljudi imaju čula koja su njima potrebna. Čovek danas više ne koristi svoja čula radi zadovoljavanja pitanja opstanka, (zaštita, hrana i parenje), već sve češće radi postizanja dodatnog zadovoljstva. Tako ukus zadovoljava najtananije osećaje u odnosu na hranu, miris je zadovoljen industrijom parfema, sluh – muzikom itd.
      Svaka životinja u prirodi svom potomstvu prenosi iskstva neophodna za opstanak. Taj proces se odvija primerom; kad lavica lovi i njeni mladi gledaju kako se to radi i tako uče. Čovek je odbacio svoje instikte i time odbacio i prirodan način učenja svojih potomaka. Čovek je razvio govor baš iz potrebe da prenese što više iskustava svojim potomcima. Govor je razvio čoveka do neslućenih visina evolucije. Sada su više ljudi mogli preneti svoja iskustva jednoj jedinki, kao i jedan čovek koji prenosi svoja iskustva više jedinkama (škola). Pisana reč je omogućila storniranje znanja i iskustva za generacije koje ne žive sa savremenicima. Danas nije potrebno da budete doktor nauka da bi vaše dete imalo znanje da i ono postane doktor nauka. (Kao što je naša „jadna“ lavica morala biti izuzetan lovac da bi naučila svoje mlade da love). Ovo je dalo izuzetnu slobodu našim potomcima, pa seljačko dete nije više neminovo seljak, ili krojačevo – krojač ili činovničko – činovnik.
      Mislim, da nisi u pravu ako preporučuješ da se oslonimo samo na svoja čula. Time se vraćamo u nazad i ignorišemo civilizacijski razvoj ljudske rase. Ali, naravno, čovek mora biti svesno i razumno biće da razluči dobre i korisne informacije od „spama“, tj onog što samo zaglupljuje i usporava.
      E, sada sve je to vrlo kompleksno, treba se krenuti od početka tj od instikata ljudske rase, pa zatim istorije i njenog uticaja, da bi se danas dao neki univerzalni odgovor, a mislim da ovde nema ni mesta ni vremena za to 🙂
      Ne kažem da ne treba razgovarati i pisati blogove. To ne. Samo kažem da puno toga ima da bi jedan čovek sve objasnio. Dobro je što razmenjujemo iskustva i misli. Dobro je dokle god ne proradi sujeta, to se često dešava na ovim stranicama, i kod mene, naravno, jer i ja sam samo čovek 🙂 .
      Marko, pozdrav i piši…

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: