Početak > Život > Prijatelj Žika Lonely Hearts Club Band

Prijatelj Žika Lonely Hearts Club Band

19. avgusta 2009. Ostavite komentar Go to comments

Bio sam pozvan od strane jednog mog druga iz vojske da namestim neke prekidače za struju u klubu gde se okupljao sa svojim prijateljima. Pošto sam se „razumeo“ u sve i svašta, da napravim i popravim, a bio sam na putu kroz to malo mesto u srcu Srbije, moj drug Žika me zamolio da svratim i prenoćim kod njega, da se ispričamo i popijemo koju. Zašto da ne, ionako sam imao vremena i za razgovor, i za „po koju čašicu“ za srećan put. Tako sam klečeći u uglu tog kluba, nameštajući neke trofazne šukoe, slušao razgovor za obližnjim stolom, gde su nekoliko momaka, raznih životnih dobi, razmenjivali iskustva. Bilo je to vrlo interesantno za mene, pa sam razvukao posao da bi što više priče čuo. Klub u kojem je Žika bio učlanjen i gde sam nameštao utičnice, zvao se „Klub Švalera Srbije“.

– Najbolje žene su definitivno kineskinje, – mleo je jedan proćelavi debeljko dok je grabio šopsku salatu iz činije ispred sebe, obilno zalivajući Jelen pivom. Bio je ubeđen u svoju tvrdnju jer je dve godine izdavao kinezima deo kuće i kao takav se smatrao ekspertom za istočno-azijske ljubavnice. -Uvek su nasmejane, stalno nešto govore ali ih ništa ne razumeš, a one su ubeđene da su savladale Srpski toliko da ih svi shvataju. Uvek su spremne i nikada se ne bune ako nešto nije kako treba. A dole su uzane kao da su devojčice…

– A sa koliko si ih bio? – upita ga nezainteresovano tip sa šeširom i špic brčičima.

– Ma ko će ga znati, sve su nekako iste, male, okrugle, kao ispod prese. Malo ide na živce kad su u zanosu i počnu da ispuštaju jecaje na kineskom, ali opet ne bih dao jednu kosooku za deset drugih… – glas se izgubi u ustima punim mladog punomasnog sira i crvenih rotkvica.

Brkica-špiclov ispi jednu ljutu na eks pa reče. -Nemaš ti pojma! Ne znaš ti šta je šlif.

Debeljko se uopšte nije usprotivio već nastavi da guta mladi sir nesmanjenim tempom. Ostali za stolom načuljiše uši.

– Švabice. – coknu špic brka sočno, -to je klasa. Iz očiju im se vidi da su željne avantura. Valjda im je dosadilo neprekidno rintanje u kišovitim, hladnim gradovima Germanije uz muževe i ljubavnike impotentnim od piva i kobasica.- Na reč pivo debeljko zastade, -uvek uredne, uspravne; daju ti tek toliko odstojanja koliko je potrebno za osvajanje, i uvek žele. To je klasa. Vole da popiju, vode ljubav tiho ali strasno, i na rastanku nikada ne postavljaju glupa pitanja.

Nekolicini za stolom se zacakliše oči. Jedan melanholik uzdahnu, a drugi opet poče da štuca.

– Ma daj, kineskinje, švabice, babice. Crnkinje brate. To je vrh.-  huknu jedan nabildovani riđokosi momak. -Čvrste grudi, zadnjica kao kamen, koža kao čokolada, sve su kovrdžave, sve su punih usana, i ništa ne pitaju… kakve predigre, kakav pedigre, važno je da možeš i dokle možeš…- veselo, a u isto vreme i ljutitio, udari riđokosi šakom o sto i prosu melanholiku vino. Očigledno je voleo da se izražava u stihu i smatrao je to vrhuncem humora i inteligencije. Niko ga nije pitao gde je on bio sa tolikim crnkinjama.

– Ja sam viđao u Iraku crnkinje,- reče jedan koji je očigledno radio na gradilištima u Iraku a sada sedeo za stolom i sa uživanjem jeo tanke šnite užičke pršute. -ali ne bih ni jednu zamenio za dobru, pravu arapkinju. Kakve su to žene. Prvo, primorane su da se kriju iza svojih marama i haljina, željne da ih se oslobode prvom prilikom i upuste se u strasnu ljubav. Drugo, uvek su čiste, stalno su po hamamima, obrijane svuda po telu, glatke, mirisne. I treće, što je najvažnije, sve one vole starije muškarce, prave žeravice, uzdišu i stenju, izgovaraju tvoje ime u transu neprekidno „o~hebuk, o~hebuk…“- uživao je građevinac u svojoj priči isto kao što je uživao u pršuti, glasno mljackajući.

Sada i melanholik podiže glavu, gledajući u čašu sa vinom koju je dopunio pošto mu je riđokosi prolio. -Ruskinje,- reče zagonetno, ali niko ne obrati pažnju na njega. Riđi i građevinac su se prepirali koja je bolja ljubavnica; arapkinja sa severa Afrike ili crnkinja iz srca tog kontinenta. Melanholik otpi svoje vino.

A naše žene!? A Srpkinje?- ne izdržah već uzviknuh iz svog ćoška.

Svi se odjedanput umiriše, zavlada tajac i sve glave se okrenuše prema meni. Gledali su me sekund ili dva kao da mi upravo na glavi raste velika crvena kresta. Debeljko je držao rotkvicu u ruci, a građevinac proguta nesažvakanu pršutu. A onda, kao da ih ništa nije ni prekinulo, nastavi se rasprava i ubeđivanje, i svi opet okrenuše glave od mene. Skoro da sam se postideo.

Pa ko mi je kriv kad nisam nigde putovao van ove moje male Srbije i kad nisam član lokalnog kluba švalera.

Prionuh na posao da što pre završim…

Advertisements
  1. 19. avgusta 2009. u 19:17

    I ti slusas svasta, sada ces morati da putujes po svetu da sve to proveris 😆

  2. 19. avgusta 2009. u 19:40

    🙂 To bi trebalo da bude primer malogradjanstine. Uvek je ono strano bolje nego nase domace. Cvrc.
    Inace to su oni stari momci iz nasih sela koji imaju 40-50 godina a momci za zenidbu.

  3. veshtichanstvena
    21. avgusta 2009. u 10:12

    Ih pa odgovor se namece sam po sebi…i svi ga znamo)))))

    • 21. avgusta 2009. u 13:24

      😆 Ma naravno da se zna!

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: