Sunce


Gledam neki sport na TV-u, neka američka glupost, ali šta da radim drugo. Nešto mi se ne da; mrzi me sopstvenu zadnjicu da pomerim; ima tome već neko vreme. Užas…
Istuširam se pre spavanja, u ogledalu neko trbušasto stvorenje, ošišano do glave, (jer ja ne ćelavim, cool je takva frizura). Dođavola, sve te dlake su se preselile tamo gde su mi najmanje potrebne; u nos, u uši, na obrve, na vrat. Imam grivu kao da sam konj, a ne čovek. Još malo i frizer će morati da počne da me šiša od moje trtične kosti. Izgledam kao oni lososi, koji dok plivaju uzvodno su puni energije, lepi, žustri, a kad oplode ikru svoje odabrane postaju odvratne nakazne grdobe koje polako, umorno, umiru na dnu potoka.
Palim svetlo u spavaćoj sobi i proveravam da li je sve na svom mestu. To je ustaljena rutina pre svakog počinka. Bez tog rituala nema spavanja. Tako je.
Na uglu ormana visi bade mantil koji si mi ti kupila. Nisam ga odavno obukao, stoji tako kako smo ga i ostavili poslednji put. Ispod njega majica sa šarama kojima si se tako slatko smejala dok bih je oblačio; pa pulover – tvoje iznenadjenje kad sam se vratio jednog dana s posla.
Dobro, na komodi je rečnik koji je ostao da bi smo se lakše razumeli, iz kojega si učila čudne srpske reči „grgoljiti“ i „mrmljati“ i lomila svoj jezik da ih pravilno izgovoriš. Kako je to bilo simpatično slušati. Pored njega poslednja tableta „Magne-B“ koju si mi kupila kad me je uhvatio grč u listu noge. Nemaš magnezijuma, rekla si tada, zato imaš grčeve. Popio sam celu kutiju, ostala je još samo ova poslednja tableta – grčevi su prestali. Bila si u pravu. Rok trajanja je prošao još pre nekih  5 meseci, ali ne žalim da bacim tu tabletu, možda mi nekada i zatreba, nikada se ne zna.
Dobro, sve je tu na svom mestu. Gasim svetlo i smiren ležem sam u postelju. Tako je već skoro pola godine, kako ležim sam u velikom „francuskom“ krevetu i rukom grejem tvoju stranu, jer imaš tako slabu cirkulaciju da su ti stopala uvek bila hladna. Volela si da ih sakriješ između mojih stopala i kažeš kako sam tvoje sunce Balkansko koje će uvek da te greje, dok sam se ja šalio da si ti moje sunce Istočno, mistično i hladno.

Moje sunce je zašlo u iznenadnom sutonu. Znam da se posle svakog zalaska, sunce ponovo rađa da svojim nasmejanim zracima opet pokrene uspavane i sanjive koji ga željno iščekuju. I ja čekam da se moje sunce ponovo rodi na Istoku i opet me ogreje kao nekada. Čekam već dugo, neki i sumnjaju, ali ja znam da će se to dogoditi.

Smešno, neka egzotična plemena iz dubine mističnih, vlažnih šuma Amazona, imaju verovanje da se svakog jutra drugo sunce rađa na nebu. Da kad jednom zađe iza planine, više se ne vraća; uvek je to neko novo, drugo sunce. Gluposti. U šta sve ljudi neće da veruju.

Advertisements
Kategorije:Religija, Romantika Oznake:, ,
  1. 16. avgusta 2009. u 14:41

    Ovo si odlicno napisao i ne bih komentarom da kvarim.

  2. 22. septembra 2010. u 13:45

    e rasplaka me…. Mnogo si ti to bolje odradio od mene… svaka cast!

    • Alex
      23. septembra 2010. u 06:25

      To je bila moja sentimentalna faza. Imam nekoliko pričica na istu temu. Hvala na pohvali… a, plakanje… nemoj… osmeh – život je jako lep. Ti si sada u mom blogroll-u pa ne propuštam tvoje članke. Lepo pišeš i svima preporučujem 🙂

  3. 23. septembra 2010. u 00:54

    Huhhhhhh… Veoma lako sam proživeo ovu priču, neka paralela valjda. Odoh da se resetujem jednim dobrim dugim džinom sa malo tonika. Tek je jedan ujutru, duga noć je pred nama.

    • Alex
      23. septembra 2010. u 06:27

      Sve su priče valjda iste 😉 , samo umešnost pripovedača ih čini različitim. Dok si se ti resetovao ja sam radio, a sada gledam kroz prozor kako se pomalja neko Sunce iznad krovova kuća. E, sad dok ti spavaš ja ću da se resetujem sa recimo, rum & Cola. 🙂

  4. 23. septembra 2010. u 07:58

    Haha, verovatno si u pravu 🙂
    Ja malo spavam, moguće je da sam propustio taj izlazak Sunca, ali sada hitam u grad, moja laboratorija me čeka 😉 Preko puta je veliki Greenet, pašće neka moka, a možda čak i jedan Irac, ko zna 🙂

    • Alex
      23. septembra 2010. u 14:07

      Pa o tome ti i pričam 🙂

  5. 11. oktobra 2012. u 19:12

    Imam utisak da si jako lako napisao ovako dobru pricu (bar je meni takva) :OK:.

    • 11. oktobra 2012. u 21:28

      Lako je napisati nešto kad je istinito i leži na duši 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: