Početak > Porodica, Religija > Moj anđeo čuvar

Moj anđeo čuvar


Već je bilo vreme. Bilo je uplašeno. Nije znalo šta ga tamo čeka, kako će se snaći, hoće li ga mrzeti ili voleti, kao što ga vole ovde.

– „Zar baš moram da idem, oče!“, upita s skrivenom nadom.

– „Već smo pojasnili da treba, i samo znaš da je to jedini način da svet ide dalje.“

– „Ali bojim se šta me tamo čeka. Ovde me svi vole, svi brinu o meni, nemam nikakvih problema.“

– „Ne brini, i tamo će te dočekati sa radošću i ljubavlju. Dodelio sam ti tvog „anđela čuvara“ koji će te dočekati i koji će stalno biti uz tebe. Neće ti biti lako, moraćeš da se boriš i da trpiš, ali tvoj „anđeo“ će uvek biti uz tebe.“

– „Ali tamo je hladno, ima mnogo opasnosti – mogu da se povredim.“

– „Tvoj „anđeo“ će uvek biti uz tebe da te štiti i da te greje.“

– „A kad sam tužno, kad mi treba neko da mu kažem šta me muči, da mi je teško…“

– „Uvek možeš da se poveriš svom „anđelu“, on nikada neće na tebe vikati, nikad neće da ti prebacuje, tešiće te.“

– „Pa dobro. Kad je moj „anđeo“ tako dobar ja ću onda uvek biti uz njega.“

– „Nećeš. Nećeš. Doći će jedan trenutak u tvom životu kad ćeš okrenuti leđa svom anđelu i početi da tražiš sebi srodnu dušu da budete dalje zajedno.“

– „Gluposti, oče, neću to nikada uraditi, da okrenem leđa svom „anđelu“ da bi sa nekim nepoznatim nastavio život. Zašto bih to uradilo?“

– „Na tebe tvoj „anđeo“ neće nikada zaboraviti, uvek možeš da se obratiš njemu kad ti je teško, i neće se ljutiti i kad mu okreneš leđa.“

– „Pa u čemu je svrha onda svega toga?“

– „Svrha je da kad se vratiš opet ovde – kod mene, da mi doneseš svo svoje iskustvo, svu svoju ljubav koju pružiš i primiš tamo. Sve ono nesebično koje pružiš drugima da su srećni kad su pored tebe.“

– „Ali, kako ćeš znati da neću da te prevarim kad se vratim, da ću da te slažem?“

– „Znaću, jer će to biti jedino koje ćeš doneti nazad. Sve ostalo što skupiš dole, tamo će i ostati. Jedino ćeš svoju ljubav i svoje iskustvo, znanje koje skupiš doneti nazad. Nećeš me prevariti jer će sve to biti utisnuto u tvojoj duši.“

Sat je već otkucavao. Vreme je bilo pri kraju.

– „Idem, oče, pokušaću da uradim kako si me savetovao. Znam da će biti teško da razlikujem dobro od zlog, i da neću imati vremena za popravni, ali tvoje reči su me utešile. Pre nego što zaista odem, reci samo kako ću prepoznati svog „anđela“. Kako ću zvati svog „anđela“?“

– „Požuri. Tvoj „anđeo“ te već očekuje i već ti se raduje.“ nasmeši se Bog detetu koje je trebalo da se rodi, „tvog anđela ćeš jednostavno zvati „mama“.“

(„Hvala za život“ – izvodi Violeta Parra)
Priča nije moja. Prepričao sam je po sećanju jer sam je davno pročitao u nekoj knjizi. Mislim da je lepa, pitka i savršena.
Advertisements
  1. 1. avgusta 2009. u 11:46

    Prica je zaista lepa.

  2. 9. maja 2010. u 03:12

    Više nego lepa priča. Naježila sam se, skoro zaplakala. U predhodnom kometaru o tetka Katici sam nešto ovako rekla. Trenutak smrti i trenutak rođenja se neizostavno prepliću.

    • Alex
      9. maja 2010. u 11:58

      Moj anđeo čuvar je jedna od „priča sa oltara“ i zaista je vrlo dirljiva. Inače, iskreno mislim da je cela monoteistička religija nastala na pandanu porodice gde se odnos prema porodici uzdiže na nivo obavezujućeg i poštovanog do religioznosti. Već sam pisao o Adamu i Evi, Kainu i Avelju, pa i sam Bog otac, Bog sin i devica Marija su jedna vrsta porodice koja nam treba za uzor…

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: