Početak > Romantika > Stari panj…

Stari panj…


A sve je počelo tako naivno. Govorili smo jedno drugom „vi“. Persirali, glumili da smo neko i nešto, ostavljali utisak.

U početku smo razmenili i po neki SMS, jednom nedeljno, a onda sve češće i češće. Ono naše „vi“ je postalo tako strano i smešno u isto vreme. Moj predlog je glatko prošao i mi smo postali prijatelji.

Svako voli da sa prijateljem opušteno razgovara, da deli tajne, da razmenjuje poklončiće, kratke izlete, posete jedno drugome.

I iznenada nismo više bili prijatelji. Spontani poljubac je razotkrio ono što smo oboje osećali.

Mislili smo da je u našim godinama ljubav rezervisana za druge, mlađe, onima kojima to i priliči. Kako smo samo pogrešili.

Bili smo jedno biće, sve smo znali i ništa nismo znali. Bili smo iznenađeni koliko se energije krilo u našim venama, kostima i nervima.

Govorila si, „pa i stari panj kad bi obasuo sa toliko poljubaca, i on bi prolistao“. A ljubio sam je, zanosno, iskreno, svuda, moj razum nije bio onaj moj stari, razložan i ukalupljen.

U jutarnjem autobusu koji vodi iz tople postelje na turobno radno mesto, stizali su SMS-ovi „volim te, sunce moje, zlato…“ Sanjive kolege bi se smeškale. Iz istog autobusa bi odlazilo „jedina moja, mišu moj mali plavi, srećice moja najmilija…“

Posle večernjih romantičnih zalazaka sunca, potpuno nagi u krevetu gledali bi neke stare filmske klasike, i teško da bi smo uspeli da i jedan odgledamo do kraja…

Danas sedim u svojoj omiljenoj stolici na verandi svoje kuće i gledam u zvezde. Kada ste poslednji put gledali u zvezde, tražili one padalice da pomislite želju? Još kao dete. Odrasli to retko čine, interesantnije su serije na TV-u, Google poruke i blogovi.

Poslednji SMS-ovi su stigli pre više meseci. „Ekonomska kriza“, „nema posla“, „emotivno ropstvo“, bile su poruke. Ne želim ni da ih se setim. Zvezde koje sam posmatrao počele su da se razlivaju i pretvaraju u velike žute mrlje na crnoj pozadini. A, u grudima, zastade, kao da se premišlja šta dalje da radi, moje ostarelo i umorno srce.

Advertisements
Kategorije:Romantika Oznake:, , ,
  1. 30. jula 2009. u 21:43

    Zao mi je sto se završilo tako nešto lepo. I ja sam stari panj i znam da i oni mogu da se „zapale“. Bilo bi ti mnogo lepše da nisi sam i da zajedno gledate zvezde. Ne daj se, život ide dalje… 🙂

  2. 30. jula 2009. u 22:50

    Emotivno ropstvo, ne razumem?
    Ne zelim da znam da postoje ostarela i umorna srca. Nema toga.

    • 30. jula 2009. u 23:48

      „Emotivno ropstvo“ – ? Nemam pojma, ali tako je nekako glasio SMS.

  3. veshtichanstvena
    31. jula 2009. u 13:14

    Prosla sam kroz slicno iskustvo….Znam da to boli mnogo vise nego kada smo bili mladi…Necu reci da mi je zao,jer ko zna cemu je to prethodilo…Mozda necem jos vecem i lepsem?)))

    • 31. jula 2009. u 23:20

      🙂 Mozda bude i nesto, ne znam. A da je dusa tu negde izmedju srca i zeluca, kako neko rece u ovim komentarima – u pravu je.

  4. 11. oktobra 2012. u 18:58

    Uvek mi je zao kada se nesto ovakvo zavrsi. Bilo meni bilo drugima. Ali je divno da imam(o) cega se secati. Zamisli one koji pojma nemaju da i ovako lepa osecanja, ostvarena i ispunjena (dok su trajala) postoje ?

    • 11. oktobra 2012. u 21:26

      Naravno, mnogo je ljudi koji ne znaju za ovo osećanje… nažalost 😕

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: