Početak > Romantika, Život > Loša investicija

Loša investicija


Nedelja, topli julski dan, kafana „Bled“, pivo hladno, prava atmosfera. Što bi rekao doktor Arčibald Rajs još pre sto godina, „vi Srbi niste veliki radnici“ i što se mene tiče i mojeg ležernog bitisanja za stolom kafane, bio je potpuno u pravu.

Naravno, kao starom beograđaninu, nije mi se dalo da dugo uživam u samoći. Pored mene je seo moj drug Branko, nasmejan kao i uvek, naručio pivo na svoj račun, i meni još jedno za svaki slučaj, pa poče da prede svoje priče o svemu i svačemu.

-„Čekaj, bre, zar ti nisi u Crnoj Gori? Koliko znam tamo imaš posao već nekih godinu dana!“

-„Recesija, brate. Raspustio nas gazda zbog krize, kaže kad prođe kriza opet ćemo se okupiti da radimo. A kad će to biti to niko živi ne zna. Još mi je radna knjižica i zdravstvena kod njega.“ reče Branko nezainteresovano. „Smešno je kako je do juče obrtao milione evra, a ustvari sve su to bile bankovne menice i krediti. Sada svako svakom duguje i čisto sumnjam da će se firma uopšte i izvuči iz dubioze.“

Vidim da ga baš nije mnogo ni briga za taj posao.

-„Pa, šta još ima novo“, pitah čisto po navici.

-„Sreo sam jednu ruskinju dole“, kao ležerno reče, a ustvari kraičkom oka je gledao moju reakciju.

-„Pa dobro leto je, ti daleko od kuće, ona na odmoru, normalno je da dođe do neke lagane veze; kežual seks, kako bi rekli ameri.“

-„Ma gluposti, kakav kežual seks, ovo je bila duboka avantura. Ljubav je vrcala na sve strane , poljubci, zajedničko tuširanje, večernje masaže, šetnje pored plaže, kafica uz zalazak sunca. Prava romantika, prava strast. I znaš šta je još najinteresantnije. Mala je starija od mene 7 godina.“

Zbunio sam se. -„Kakva mala! Pa ona onda ima barem 55 godina!“

-„U početku je i meni bilo čudno. Plašio sam se da ne pomisli da sam neki žigolo ili da idem u krevet radi novca, ali ubrzo sam video da ona zaista trza na mene, a i meni se ona dopala. Pametna, piše neke knjige, izgleda vrlo zgodno, slovenska duša, sa njom se može razgovarati bez kraja.“

-„Gluposti. Pa nisi bio sa njom radi razgovora.“ bio sam skeptičan. „Znaš u kakvom si psihičkom stanju bio pre posla u Crnoj Gori. Svi tvoji problemi u porodici“.

-„Ma pusti. Sve je to iza mene. Ruskinja mi je delovala kao melem na moju duševnu ranu. Čak sam pomislio, zašto da ne, možda je to žena sa kojom se može proživeti ostatak života i deliti dobro i zlo.“

-„A godine?“

-„Ništa nije smetalo. Čak mi je odgovaralo što je starija od mene. Zamisli, htela je da čak dođe u Srbiju, kupi neku kućicu i da živimo zajedno. I meni se ta ideja u početku dopala. Počela je da me obasipa poklonima, kupovala majice, sva se topila od sreće što je sa mnom“

-„Čekaj, čekaj. U početku. Pa šta uopšte pričaš. Ima li i kraj?!“

-„Pa naravno. Na sreću, ili na nesreću, kriza je sve poremetila. Dok sam radio bio sam idealna prilika. Pun novca, slobodan, mlađi, sa iskustvima i kontaktima iz Evrope i Afrike, velikom kućom itd. Pisala je svojim drugaricama o meni, upoznavala sa prijateljima, govorila o porodici i rođacima. Ali, naiđe kriza, ja sam sada ni tamo ni vamo, para malo i „to gorivo“ za veliku ljubav je polako počelo da nestaje. Otišla je nazad u Rusiju, ostali smo u kontaktu, ali njena pisma više se ne završavaju rečima ljubavi; moje vrline su joj postale mane; moji komplimenti su joj postali smešni. Počela je da me krije od svojih prijatelja; jednom sam sedeo sam u sobi, skriven kao ilegalac, dok je ona napolju čavrljala sa nekim tipom, i nisam smeo da nos pomolim napolje.“

-„Svašta. Pa šta sada. Kako se sve završilo?!“

-„Ne znam. Juče mi je rekla da možemo da budemo samo prijatelji. Ti znaš da je kod žena to izgovor kad hoće da otkače muškarca. Kaže, ceo život sam bila sama i navikla sam na samoću. Imam sina koji ima problema i slični izgovori. Mislim sve je jasno. Bilo je lepo, ali kao što leto ne traje večno, već dođe i jesen, tako se i „ljubav“ završila sa dolaskom jeseni.“

-„A ti kako si podneo?“

-„Ko voli kad ga drugi ostavi. Niko. To ume da zaboli. “ zamisli se Branko. „Uostalom, meni je sve ovo samo pomoglo da izađem iz one strašne krize koju sam imao prošle godine. Kao da mi je ruskinja dala neki deo svoje energije da idem dalje. Kaže čuda se događaju. Moje čudo sa njom se meni upravo dogodilo.“

Branko ispi svoje pivo, plati kelneru, naruči meni još jedno za svaki slučaj i odskakuta niz ulicu.

Mahnu mi.

-„Ponekad pomislim da sam ja samo bio njena loša investicija.“

– – –

Advertisements
  1. 25. jula 2009. u 12:13

    Hvala. 😳
    Iz losih iskustava se uci..

  2. Luna Morena
    1. novembra 2009. u 01:15

    Ne moraju sva iskustva biti losa.. Iz ovoga su naucili dosta oni, a i mi koji to citamo 🙂 Slucajno te nadjoh, pa resih da ostavim komentar 🙂

    • als011
      2. novembra 2009. u 10:54

      Luna, super je što si svratila na moj blog. Eto piskaram ponešto, mislio sam da će biti bolje, ali ide i ovako. Hvala ti na komenatru i svrati i komentariši slobodno 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: