Početak > Porodica > Bog je rekao:“Daću ti vreme a ti ga iskoristi kako hoćeš, ali nemoj mene da kriviš ako ga protraćiš!“

Bog je rekao:“Daću ti vreme a ti ga iskoristi kako hoćeš, ali nemoj mene da kriviš ako ga protraćiš!“


Svako jutro kad ustanem prođem kroz određenu rutinu, koja je već postala tradicionalna i od koje sam već postao zavistan.

Postavim džezvu sa kafom i dok voda ne provri ja uključim svoj ADSL modem i moj lap-top. U trenutku kada je kafa pored kompjutera na mom „radnom“ stolu, moj lap-top je već učitao najnovije antivirusne i sigurnosne zakrpe, skinuo najnoviju poštu i na svoj LCD ekran postavio novu „random“ sliku, čisto da razbije monotonoju. Pošto pogledam poštu i odbacim nakih 99% beskorisnih mailova, pogledam šta ima novo na sajtovima B92, Naslovi.net, 24sata itd. Informacije su sve, neko je rekao i ja sa pažnjom gutam svaku reč koju je neka novinska agencija izbacila. Obično me neki link odvede do interesantnog blog-a ili analize, pa me zainteresuju komentari čitalaca , a po neki i ja ostavim. Neretko se iznerviram što administrator ne objavi neki moj komentar i zareknem se da je to samo klipan kojega mrzi da radi svoj posao i da više neću da komentarišem.

Posle kafice, obično uz sendvič sipam koje ladno pivce, a ako nema sendvič dobro dođe jedna vodkica za smirivanje uzavrelih nerava. Na red su pregled jučerašnjih analiza sa Google AdSense, MyYahoo, LinkedIn, Tweeter, WordPress…, ko je sve posetio moj sajt, šta je rekao, šta je video, šta je komentarisao. Kako je sve to bitno i važno. Još jedna votkica, dobro dođe.

Pošto mi je zadnica već dobro utrnula, malo prošetam do poštanskog sandučeta da vidim ima li pošte, ali mi Đavo ne da mira pa moram da proverim ko je na Skype-u, ako nema poznatih koji su voljni za razgovor, ja potražim neke nove kontakte iz raznih egzotičnih zemalja, čisto da malo skrenem misli sa svakodnevnih tema.

Ponekad me supruga zamoli da sa njom prošetam do pijace, ali to je tako dosadno da joj kažem da imam puno da radim i da ne mogu da ostavim posao. Sa decom se naravno više ni ne igram, jer zaboga to su već odrasli „ljudi“ koji imaju svoje društvo, a i da šetam psa po okolini više nije uputno od kako se jadnik uboo na trn pre godinu dana.

I tako prođe pre podne za mojim „radnim“ stolom, utrnuo i gladan od nekoliko vodkica, prionem da prezalogajim i malo se odmorim uz neki interesantan film na TV-u.

Rekli bi ste „kakva je ovo budala!“

Interesantno, svako veće kad legnem u krevet i ja kažem to isto sam sebi i zareknem se da ću sutra ustati ranije i započeti dan jutarnjom gimnastikom.

I tako već godinama…

Advertisements
Kategorije:Porodica Oznake:, , , ,
  1. Nema komentara.
  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: