Početak > Ekonomija, Porodica > Odlazim – jel znaš zašto?

Odlazim – jel znaš zašto?


Srbija je jedna od najstarijih država ne samo u Evropi već u svetu. Sada bi samosvesni nacionalisti, koji trenutno čine 90% populacije, rekli, „pa naravno, prvo su se srbi pojavili, pa onda amebe!“ Ali, moja opaska nije usmerena na tu stranu. Srbija je nažalost država sa najstarijim stanovništvom koje živi u njoj. Nema mladih, nema dece, samo babe i dede i političari.

U vreme komunizma plate su bile dosta niske. To je bilo dovoljno za život jedne normalne porodice, jer je školovanje dece bilo besplatno, lečenje je bilo kvalitetno i besplatno, posao je bio zagarantovan, stambena politika je bila koliko-toliko fer. Nije ni bilo potreba da plate budu visoke. Na zapadu je situacija bila drugačija. Sve se plaćalo, ali su i plate bile visoke i ko je želeo da se leči, taj je višak prihoda davao za to. Ko je hteo da se školuje – isto. Letovanje, zimovanje, automobili… U Srbiji je sve subvencionisano, radnička odmarališta itd i svi su bili zadovoljni.

Mnogi, uglavnom nekvalifikovani radnici su odlazili na Zapad da rade i uz ogromnu štednju su uspevali da se vrate u Srbiju i te pare potroše na kuće, grobnice, svadbe, ispračaje u vojsku itd. U privredu niko nije ulagao, jer nije ni mogao, sve je bilo već dirigovano iz jednog centra.

Raspad SFRJ je doneo promene. Polako ništa više nije bilo besplatno, trebalo je platiti školovanje dece, lečenje, participacije, poreze, takse. A plate, ostale su male kao što su i bile.

Opet, imati decu danas je strahovito teško u Srbiji. Nekada su se deca rađala već predispozinirana da budu pomoćna radna snaga na njivi, radionici, piljarnici. Devojčice se nisu školovale, to je bio bespotrebni izdatak, jer one ionako odlaze od kuće u tuđu kuću. Dečaci, u njih je ulagano samo onoliko koliko je bilo potrebno da se razvije posao koji je započeo još pradeda. Komunizam je dao mogućnost da se svi školuju – besplatno. Srbi su pametan narod, to je činjenica, i iz Srbije je izašla enormna količina inžinjera, doktora i magistara. Ali svi oni u zadnje vreme odlaze na Zapad da nastave da rade, jer padom komunizma u Srbiji nema za njih izazova. Posla ima, pa vidite da za prodavca bicikla, ili održavanje parnog grejanja, jedan od uslova poslodavca je završen ovaj ili onoj fakultet. To je osveta sitnih priglupih mali privrednika visokoškolovanom kadru.

Danas roditelj koji ima decu treba da plati od jaslica, obdaništa, školovanja, ekskurzija, patika, hrane, letovanja, vode, vakcina, pelena… i sa malom platom reliktom komunizma sve to nije moguće. Ko želi troje ili četvoro dece, taj je osuđen na nervni slom i demenciju uzrokovanu društvenom klimom. I na takve roditelje, nikada ne stižu pohvale, uvek osude od najbližih članova rodbine, do celog društva.

Zato roditelji ako imaju dete, to je jedno dete. Sada dolazi do paradoksa. Pošto je dete jedinac, ono postaje centar sveta. Sve mu je dozvoljeno, sve mu je obezbeđeneo, zaštićeno je preko mere i od čega treba i od čega ne treba. Postaje „mali princ“ kojega niko ne sve da pogleda popreko. Počne da šamara učitelje, jer ima podršku svojih roditelja – zaštitnika. Počne da prebija na smrt svoje vršnjake. Počne da krade i obija, počne da se drogira, počne da psuje sveštenike, da se tuče sa policijom, da preti sudijama, i na kraju završi sa metkom u potiljku. Taj roditelj na kraju postaje očajnik, koji i sam klizne u depresiju. Ovo je mali karikirano, ali tako je.

Sve ovo – Srbija nema više dece. Ono malo dece odlazi u inostanstvo, ali ne kao gastarbajteri koji bi se vratili da zidaju kuće u domovini, već kao rezignirani ljudi koji jednostavno posle čekiranja pasoša pljunu na granici i zakunu se da se više nikada neće vratiti.

Srbija zemlja starih je zemlja mržnje. Činjenica je da je starost strahovito sebična. Gomila sebičnih matoraca na malom prostoru proizvodi strašnu količinu mržnje. U ovom okruženju mržnje i mladi ne umeju da razmišljaju kako treba. Nažalost i ja sam se polako približavam tom ešalonu starkelja i poprimam njihove osobine.

Nažalost, u Srbiji danas omladina više vremena provodi u raspravi o vojvodi Mišiću, Draži Mihajloviću, Ustašama, Balistima, Vehabijama, Stepincu, Klintonu, Jeljcinu… ko zna o čemu sve, jer uvek je lakše pričati i kriviti druge nego poraditi na sebi… nego da upoznaju i pokušaju da utiču na svetske promene, da unaprede sebe  i tako najbolje pomognu svim onim babama i dedama koji čame u kazamatu Srbije, jadikujući, sa pravom, zbog prošlih vremena.

Pošto u Srbiji nema mladih koji bi radili i obezbeđivali opstanak starijima, jedino što je Država mogla je da poveća starosnu granicu za odlazak ljudi u penziju. Srbija nije Zapad, koji je dosta bogat, i u koji može da privuče slovene, arape, crnce i druge da njima rade fizičke poslove. U Srbiji su fizičke poslove radili Šiptari, ali smo naravno zaratili i oni su persone non grata. Zatim Rumuni, koji su sada u Evropskoj Uniji, pa onda Rusini, koji se masovno iseljavaju i bud zašto prodaju kuće po Banatu. Ostali su Cigani, ali Cigani imaju svoju filosofiju koju je teško ukalupiti i kojoj se ja lično divim. Srbija je osuđena na propast, ako se ne okupe pametni i donesu strategiju dugoročnog razvoja države. Ali pametnih nema, najpametniji su Bećković, Ćosić, Koštunica … koji samo misle o vaskolikom i svekolikom. Sebična matora klika puna mržnje prema drugima i prema sebi.

Ne treba nikoga kriviti zbog ovoga. Treba krenuti napred, ne gledati nazad jer to se nikako ne može promeniti.

Advertisements
  1. Nema komentara.
  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: