Početak > Ekonomija > Kako sam pokušao da pošteno dobijem posao

Kako sam pokušao da pošteno dobijem posao


Danima prolazim pored jedne prodavnice auto-delova u blizini pijace gde često kupujem. U početku me nije zanimalo, ali vremenom je počelo da mi bode oči. Na unutrašnjem delu stakla velikog izloga stajala je prilepljena etiketa, malo neugledna, kao da se stidi nečega, gde vlasnik prodavnice traži prodavca. Osim broja telefona, nikakvi drugi podaci nisu bili navedeni.

Nisam bio u stisci sa novcem, a ni željan nekog rada i izazova, ali ovo me je zaintrigiralo. Čudilo me je da u Srbiji, u jeku ekonomske krize mesto prodavca  još nije popunjeno. Zapisao sam broj telefona i rešio da se javim na oglas.

Po zanimanju sam mašinski tehničar, radio sam osim Srbije i u Zapadnoj Evropi, i u Libiji i Crnoj Gori. Odlično znam rad na kompjuterima, govorim dva jezika,  imam tri vozačke dozvole i sve one potrebne kvalifikacije koje se obično traže na intervjuu za posao. Pozvao sam i glas sa druge strane žice mi je ljubazno rekao da mogu tog istog dana da dođem na razgovor u 12 sati. Kao u čuvenom filmu, tačno u podne.

U pet do dvanaest sam bio u pomenutoj prodavnici i razmenjivao reči sa prodavcima, očekujući da se pojavi vlasnik. U sekundu tačno se iz senki polica izvukao maleni, debeljuškasti čovek, mrkog lica i prišao gledajući teškim pogledom. Prve reči su mu bile, „zašto ta kapa na glavi?“. Ja sam se nasmešio i pružio ruku, što je mrgodnog gazdu malo zbunilo. „Uđi“, reče i pokaza prema unutrašnjosti prodavnice gde se nalazila mala kancelarija. Odmah je prešao na „ti“, iako smo se poznavali nekih 15 sekundi.

Malo smo pričali o mojim kvalifikacijama, ali očigledno je ovom malom privredniku to bilo nezanimljivo. Odmeravao me je svojim mrkim, prodornim pogledom i nije znao šta da kaže i kako da nastavi svoju predstavu. Najzad se odvažio. „Znaš, reče, nisam očekivao osobu sa toliko godina, meni treba mlađi radnik kojeg ću ja da oblikujem i obučavam. Eto, baš pre neki dan sam najurio jednog momka koji je radio 7 godina kod mene, jer nije se ponašao kako treba.“

Klimnuo sam glavom, pružio ruku i pošao svojim putem. Jadan čovek.

Shvatio sam da cilj ovog paćenika nije da zaposli nekoga, već da leči svoje iskomplesirane poglede na život, svoju protraćenu prošlost i svoju propalu mladalačku ambiciju. Naravno da njemu nisu potrebni iskusni ljudi, njemu je trebao neko dovoljno mlad, i dovoljno očajan u besparici, koji bi dozvolio sve ponižavanje, drilovanje, mrcvarenje, iživljavanje, prebacivanje, nipodaštavanje i ko zna šta sve ne jednog „gazde“, koji je verovatno i sam bio u poziciji da do juče trpi isto takvo ponašanje svog poslodavca.

Taj čovek se verovatno zarekao da će i on postati neko i nešto i da će onda da radi šta mu je volja. Ljudi će da se tresu pred njegovim pogledom, lica će im prebledeti pred njigovim visokim glasom a užas će im se uvlačiti u srce pred njegovim odlučnim stavom. Kako se gazda uživeo u svoju veličinu. Ali, nažalost, nije očekivao nekoga ko je superiorniji od njega, koji nije u potrebi i koji ima više znanja i iskustva nego što on može da sakupiti u svojih 20 patetičnih života.

Deco, neka vam je sa srećom sa Srpskim gazdama, naučičete mnogo od njih, samo posao nikada nećete umeti da radite. Ako baš hoćete da upoznate ovog gazdu, oglas još uvek stoji na izlogu prodavnice, javite se  imam negde još zapisan broj njegovog telefona.

Advertisements
Kategorije:Ekonomija Oznake:, , ,
  1. Nema komentara.
  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: