Tunis i Srbija
Znate li kako je počelo Arapsko proleće u muslimanskim zemljama?
Ne, ne, ne, nije svetska zavera… nisu ga ni Amerikanci izazvali… CIA, BIA… ništa od toga….
Jedan mladić je prodavao neku hranu da sakupi novac jer u porodici mu niko ne radi. Političari su gledali samo sebe i krali besomučno, narod je sve trpeo i verovao u bajke koje su mu servirali. Da bi održali red političari su pored hodža (popova njihovih), kvazi-akademaca, policije, vojske… uveli i neku komunalnu policiju koja je proganjala ljude bez ikakvih prava, osim da plaćaju poreze i takse. Tako su ovi komunalci, jednog dana oterali sa ulice i ovog mladića, a njemu je bio pun kufer svega… polio se benzinom i zapalio… i tada je krenuo bes naroda zbrisavši predsednika Tunisa, a uskoro i Egipta, Libije…
Sve to je zabeležila i kamera…
Evo pogledajte
Uh, izvine, slučajno sam pomešao snimke…
Ovo je sramota i strasno….Ko su ove siledzije, pobogu, pa ne mogu da verujem….
Napadose starijeg coveka jer pokusava da nesto zaradi, da ne umre gladan u vladavini ovih demokrata. SRAMOTA.
Jeste Veco… nažalost… diletanti na deli, partijski vojnici, imaju plate preko 50.000 dinara… ma ne mogu ni da razmišljam, strefiće me infarkt
Inače to se desilo u Nišu pred Novu Godinu, čovek prodaje pasulj i bundeve, a oni primenjuju silu…
Ako te interesuje vest se nalazi ovde: http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/191618/VIDEO-Nozem-ubo-policajca
Alex, lepo je što si opet u blogosferi.
Čudno je sve ovo s jedne strane državni aparat je represivan prema nejači i sirotinji a sa druge priznaje da je slabiji i podvija rep pred organizovanim grupicama. To u zbiru, ništa ne valja.
Dobro si to primetio Pi Aj… ništa ne valja, ali hoće li biti Srpsko Proleće, ili ćemo i dalje polako da čekamo u redu na milost i nemilost vlasti.
Ali, zarekao sam se da neću o politici, inače opet ću navući na vrat kojekakve karakondžule
Ma, ljudi božiji, te čike u uniformama su DOBRE ČIKE, jer oni paze na nas da nas ovaj starkelja ne potruje, zato mu ne dalju da prodaje iz gepeče! Te dobre čike misle i na sve nas od kojih otima država koliko god može, a ovaj bezobraznik se drznuo da ne plati ništa, a hoće da zaradi. Eeeee, pa ne može to tako, a mora da se zaradi ta platetina koja ide i preko 60.000, pa makar i lemanjem starca. Strašno! Verovatno nisu računali na to da ih neko snima, a možda i jesu, da se pokazu na dužnosti. Djubrad jedna, njih dvoje na dedu!!!
Dobro je da nam nisi pustio onog jadnička, živu buktinju, jer bih svisnula. Ma,eto, bila sam u Egiptu, doduše na godišnjem, i samo u hotelima je drugi svet, a čim izadješ van tog kompleksa, vidiš onu tešku bedu i sirotinju. Uh, strašno je!
Dudo mi smo čudan narod, mogu da nas gaze i kinje koliko hoće, a mi čutimo ko piz**! Zato odmah ustajemo na Ustanak ako nam “vođe” kažu da treba da ratujemo sa ovima ili onima, da mrzimo ove ili one.
Ovo me podseća na 90-te, kada je moj otac prodavao med na pijaci jer nije mogao od penzije od 4 DM da kupi unucima čokoladu, moj zet i sestra benzin, da bi odškolovali decu, a on je kasnije i umro u 51-voj od posledica, kad su majci mog kuma podmetnuli lažnih 100 maraka i to je bio uzrok stresa u kući…
U čemu je razlika, ovi su preuzeli kompletnu Miloševićevu politiku i aparataru, isto se ponašaju… samo što smo tada imali nadu da će biti bolje ako ovaj ode, a danas nemamo više ni nadu.
Nama su Dafina i Jezda uzeli stotine hiljada maraka i mi čutimo, a u Albaniji se digne revolucija za deviznu štednju od 100-150 maraka u proseku…
Ma šta da ti pričam više, mi znamo a mlade baš briga za ono kroz šta smo prošli. Sutra će možda tvoj ili moj snimak biti na Youtube kako nas mrcvare, a neki će se zgražavati nad nama… ali niko ništa neće preduzeti…
Mi smo po karakteru, na žalost, reaktivni, čekamo da problem naraste preko svake mere pre nego što nešto preduzmemo u cilju rešavanja tog problema. Reagujemo samo kada nas okolnosti primoraju na reakciju, a ta reakcija bude uglavnom afektivna, autodestruktivna i sa vrlo malo razuma. Vreme je da usvojimo proaktivan/ preventivan pristup društvenim problemima jer tenzije u društvu su opet narasle i na neki način će taj pritisak morati da se otpusti.
Ne trebaju nam vođe, znamo koje su univerzalne humane vrednosti za koje se vredi boriti i možemo se oraganizovati i bez političkih partija i institucija na toj osnovi. Španci su nam prošle godine dali fenomenalan primer i pokazali da je moguće prevazići sve veštačke podele koje se nameću narodu i sačuvati mir uprkos ekonomskim nevoljama.
Odlično rečeno Pi Aj… analiza je na mestu. Ponuđeno rešenje mi se sviđa, ali kako sprovesti u delo? Španci su imali diktaturu i krvavi građanski rat, (koji smo i mi imali, ali je kod nas sve okrenuto naopako, nema istine, nema istorije…), pa valjda su i malo ozbiljniji narod od nas. Na žalost, ovaj narod se namerno drži na ovom nivou svesti, jer se tako lakše manipuliše… a narod ko narod, više voli da drugi misli za njega, nega da sam misli svojom glavom.
Pa eto sam si odlično locirao osnovni problem, a to su podele koje služe isključivo u svrhu lakše manipulacije, upravo odatle treba početi. Prvo smo ljudi pa tek onda levičari, desničari, partijci,demokrate, socijalisti i sve ostalo. Ljudi ne razgovaraju međusobno zato što unapred znaju da imaju različita mišljenja (!?) i tako od različitih mišljenja prave hendikep umesto da to iskoriste kao prednost. To je prvi korak, sledeći korak je dijalog u kome će ljudi različitih mišljenja učestvovati u definisanju nečega što je opšti, zajednički interes. To je španski recept, kad ljudi počnu da razgovaraju dešava se jedna velika promena i to nije lako zaustaviti.
Znam da smo dovoljno pametan narod da razumemo nešto tako jednostavno. U par navrata sam bio na skupovima grupe 99posto.org na Trgu i uverio se da to nije ni teorija ni utopija.
Pogledao sam sajt, zašto ne, i dopada mi se. Treba posećivati takve skupove i širiti ideje raznovrsnosti, nasuprot ortodoksnim, fašističkim idejama. Ipak, mislim da će to teško prodreti u naš narod, barem u moju generaciju 60 i neke. Na vama mladima je da pokušate, a ja mogu da dam svoje iskustvo iz posete raznim delovima sveta i multinacionalosti moje familije.
To i činim na ovom blogu, uz sve opstrukcije sitne i one malo veće.
Videla sam ovo baš pre neki dan i bilo mi je mučno gledati. Jadni čovek, to se dešava kada ti neko oduzme i zadnju nadu u životu. Bez izlaza. Očaj.
Biće toga još… još kako!
Sit gladnom ne veruje, baš kao zdrav – bolesnom. Tako i ovi sa penderkom i rukama na dupetu su dresirani da mrze bagru, tj sirotinju.